Дела Рериха налазе се у бројним музејима, а седам његових слика је у фундусу Народног музеја у Београду. У Москви постоји и Међународни центар Рериха. Потпредседник Центра Александар Стеценко подсећа да је Рерих за собом оставио велики број слика, али и да се бавио заштитом културних добара . Како истиче, ниједан филозоф, мислилац или уметник XX века није тако велики значај посветио култури као основи живота народа, као основи њихове тежње ка миру.
„Управо он је иницирао писање међународног уговора о заштити културних добара“, објашњава Стеценко за Спутњик.
Заоставштина Рериха важна за Русију
Стеценко додаје да је први у историји међународни уговор о заштити културног наслеђа потписан 1935.године назван Пакт Рериха а имао је за циљ заштиту културних добара целог човечанства.
„Европа и Русија се, нажалост, нису одазвале позиву Николаја Рериха да потпишу пакт“, констатује Стеценко подсећајући да је током Другог светског рата највише на удару било управо културно наслеђе европских земаљ укључујући Русију.
„Рерих је подигао глас за одбрану културе и све своје идеје приказао на платну. Због тога је за Русију заоставштина Рериха од великог значаја“, рекао је Стеценко.
Како објашњава овај експерт, темељ Рериховог рада заснован је на филозофској доктрини „живе етике“ (комбинација западне окултно-теозофијске традиције и езотеризама са Истока), због чега је његова заоставштина веома драгоцена, као и наслеђе његове жене и синова. Ниједан уметник није улагао у своје стварање највише етичке, моралне и културне вредности као што је то чинио Николај Рерих, истиче наш саговорник.
Велики филозоф и мислилац
Идеје хуманизма налазе у основи слика овог уметника у којима је и ударен темељ „живе етике“, доктрине која приказује повезаност човека и космоса.
Заменик генералног директора Музеја „Н.К. Рерих“ Павел Журавихин наводи за Спутњик да је Рерих је једна од истакнутих личности руске културе ког нису случајно звали Леонардо XX века, захваљујући свестраности и ширини његовог талента, не само уметничког.
„Рерих је изванредан мислилац чије су концепције биле у основи стварања целокупног модерног система међународног права на пољу очувања културних добара. Укључујући и стварање Унеска. Штавише, у Русији као нигде знају и изучавају филозофске идеје Рериха, које су одражене у филозофском систему „живе етике“. Основа тих филозофских покрета се налазила у улози културе као кључног фактора за развој човечанства. Не улога економије, већ културе која образује моралне вредности човека. То је разлог због ког је Рерих у Русији толико цењен и због ког друштво оштро реагује на немаран однос према његовој заоставштини“, рекао је Журавихин.
Он је издвојио дела које су део серије слика „Заставе Истока“, као и „Санкта“ која је посвећена руском православљу и духовности. Ову су најпознатије слике, мада је свака његова слика ремек дело, додаје Журавихин.
Улога културе важнија од политике и економије
Рерих се, према речима овог експерта, издваја међу другим уметницима по величини свог талента, не само уметничког, него и величином своје личности и онога што је учинио.
„Чињеница је да се ми тек приближавамо Рериховом погледу на свету, његовим филозофским схватањима која су неизоставни део његовог стваралаштва. Његове слике нису само илустрације, већ уметничко-филозофске идеје приказане на платну. Односно, филозофске идеје изражене уметничким језиком. Идеја Рериха о улози културе, о лепоти која није само спољашња већ представља енергију културе — то су идеје којима тек почињемо да прилазимо, јер је он био знатно испред свог времена“, закључио је Журавихин.
Рерих је, иначе, оставио за собом око 7.000 слика и 30 књижевних радова, а његов животни пут је једнако занимљив као и његова дела. Умро је 1947.године, а од 1917. живео је у емиграцији. Осим уметношћу, бавио се организовањем и учешћем у централно-азијским и манџурским експедицијама и много путовао.
О значају Рериха говори и чињеница да су се директори највећих руских музеја у фебруару обратили писмом председнику Русије Владимиру Путину с молбом да се изврши комплексна процена ситуације везане за његову оставштину и да се помогне да се она збрине на одговарајући начин.