Примопредаја једине странице која недостаје најстаријег сачуваног српског рукописа на ћирилици, предвиђена је споразумом који су српска и руска делегација потписале прошле године на иницијативу тадашњег амбасадора Србије у Москви Славенка Терзића.
Споразумом је предвиђено и да Србија преда Русији седам слика руског уметника Николаја Рериха с краја 19. и почетка 20. века, које чува Народни музеј у Београду.
Повратак 166. странице Мирослављевог јеванђеља, уз истовремено враћање дела ренесансног руског уметника, договорили су српски и руски председник Александар Вучић и Владимир Путин, током Путинове посете Београду 2019. године.
Оригинални 166. лист Мирослављевог јеванђеља од половине 19. века чува се у Националној библиотеци Русије у Санкт Петербургу. Реч је о непроцењивој драгоцености, најстаријем и највреднијем сачуваном српском ћириличном споменику.
Реч је о страници коју је Порфирије Успенски исекао и понео са собом током боравка на Хиландару, на Светој гори, јер је био фасциниран изгледом тог рукописа.
На тој страници се налазе чтенија за 20. јануар, празник Јована Крститеља. Украшена су иницијалом с ликом вавилонске блуднице, што је метафора за злу Иродијаду, жену цара Ирода, која је од мужа захтевала главу Светог Јована. Лист се од 1846. до 1883. налазио у Кијеву, а затим је пренет у Императорску јавну библиотеку, данашњу Националну библиотеку Русије у Санкт Петербургу.
Мирослављево јеванђеље је писано на старословенском језику. Оно је заправо јеванђелистар, богослужбена књига која има делове четири јеванђеља распоређене према редоследу читања у току црквене године. Књигу краси чак 296 минијатура цртаних пером, а затим бојених четкицом и украшених златом. Кусовац подсећа да је Мирослављево јеванђеље 2005. године уписано у Унескову листу „Памћење света“.
Мирослављево јеванђеље које се и данас чува у Народном музеју због изузетне вредности и посебног начина заштите и чувања јавности, показује се само у ретким приликама.
