„На основу онога што се већ дешавало у Авганистану, мислим да ће Американци формално испунити ове услове, односно да ће почети да повлаче део контингента и обавестиће јавност о свему томе. Али, тада ће се с талибанима договорити око новог споразума, који предвиђа присуство одређеног контингента америчке војске. Такав трик су већ извели. Бивши председник Авганистана Хамид Карзај је својевремено постигао договор о повлачењу НАТО контингента, а затим су са њим склопили још један безбедносни споразум... То јест, Американци су већ извели овај трик са променом споразума током процеса и могу поново да прибегну томе“, сматра Дмитриј Верхотуров, експерт руског Центра за изучавање савременог Авганистана.
Повлачење трупа из Авганистана неће потпуно зауставити рат
САД и талибани потписали су крајем фебруара мировни споразум којим би требало да се оконча осамнаестогодишњи рат у Авганистану, најдужи који су САД водиле у својој историји. Тај Споразум предвиђа да ће САД и НАТО повући све војнике из Авганистана у року од 14 месеци, ако талибани испуне прихваћене обавезе. Истовремено, талибани су дужни да прекину нападе и ако се тај услов испуни САД ће у року од 135 дана смањити свој војни контингент у Авганистану.
Поред тога, између талибана и редовне војске Авганистана требало би да се изврши размена заробљеника према формули „сви за све“. Кабул се сложио да ослободи из затвора 5.000 милитаната, док радикална група „Талибан“ треба да пусти на слободу хиљаду заробљених војника.
За време повлачења трупа, Пентагон је задржао право на подршку владиним јединицама, као и вођење операција против Ал-Каиде и огранка Исламске државе у Авганистану, познатог као „Вилајат Хорасан“.
Верхотуров, међутим, не очекује да ће овај потписани Споразум означити и крај рата у Авганистану.
„Тамо се још води слаб рат и колико схватам, део зараћених група се мало коме потчињава осим себи самима, а они већ ратују ради самог рата. Они од тога и живе. Чак и након свих споразума, биће потребно мало времена и труда за увођење реда и мира. Овај споразум не значи моментални крај рата. Њега је потписало политичко руководство, које тек треба да обезбеди да сви команданти који су на терену поштују и спроводе тај договор и престану да ратују. Нешто се мора учинити с њима како би се они интегрисали у мирно друштво. То је дуг процес и биће потребно много времена да се то постигне. У принципу, то је могуће, али захтева доследност, сталне помаке“, каже Верхотуров.
Корак ка миру
Поједини аналитичари сматрају да САД неће поштовати све услове споразума, јер је у њему, како објашњавају, превише противречја, а проблем је и то што је амерички споразум са талибанима у супротности са другим договорима које су САД претходно закључиле са Владом Авганистана.
На питање које су то противречности и шта може да буде "камен спотицања" у реализацији договора, Верхотуров каже да он не види „нека посебна противречја у споразуму“ и да не зна о чему други експерти говоре.
„Постоји озбиљан проблем са овим споразумом јер је закључен мимо авганистанске Владе. Другим речима, Американци су заобишли Владу, па су Авганистанци стављени пред свршен чин и чињеницу да су се Американци о нечему договорили са талибанима и то је све. То је веома незгодна чињеница за авганистанску Владу, али Американци ће вршити притисак на њих и они ће на крају морати да пристану на то. Они једноставно немају избора, јер новац долази из САД-а“, каже експерт.
Говорећи о даљем развоју догађаја у Авганистану, Верхотуров не очекује драстичне промене.
„Ако разговарамо о развоју ситуације у наредних годину дана, онда не мислим да ће се ситуација радикално променити. Постепено ће се мењати уз благу тенденцију побољшања, јер ће свеједно мировни споразуми дати некакве резултате“, закључио је експерт.