Потписавши споразум са талибанима, Америка покушава да оконча најдужи сукоб у историји у који је била умешана.
Две стране састале су се у катарској престоници Дохи, а делегације су предводили амерички специјални изасланик за помирење у Авганистану Залмај Калилзад и талибански изасланик мула Абдул Гани Барадар. Као сведок, био је присутан и амерички државни секретар Мајк Помпео.
Споразум омогућава Вашингтону да повуче више хиљада војника из Авганистана, земље у којој су интервенисали 2001. након Ал Каидиног терористичког напада на Њујорк 11. септембра. Са друге стране, талибани и други представници авганистанског друштва, требало би да седну за преговарачки сто и договоре се о будућности своје земље.
Док је амерички председник Доналд Трамп једва дочекао да најави да повлачење америчких трупа из Авганистана почиње одмах, како би испунио једно од својих кључних предизборних обећања из кампање 2016. шеф Пентагона Марк Еспер упозорава талибане да ће Вашингтон „без размишљања поништити споразум“ уколико га талибани не буду поштовали и не седну за сто са представницима других авганистанских друштвених и политичких група.
Тихи бубњеви мира
Вишеслојност споразума, али и утицаји унутар и изван Авганистана чине да је постизање мира у тој земљи неизвесно, сматра спољнополитички аналитичар Борислав Коркоделовић.
Преговори између Вашингтона и талибана, сталне консултације између званичног Кабула и Американаца, преговори између зараћених авганистанских фракција, као и решавање односа између кабулске владе и опозиције која је интензивирала активности након прошлогодишњих председничких избора, неки су од слојева мировног процеса које Коркоделовић идентификује.
„Постоји и низ других фактора који могу бити претња примирју, а једно од њих је и присуство мноштва господара рата у тој земљи. Споразум је, дакле, тек један мали почетак. То су доста тихи бубњеви мира“, каже он.
Требало би имати у виду и велике стратешке геополитичке и геостратешке интересе низа земаља које окружују Авганистан, напомиње Коркоделовић – Русије, Кине, Индије, у великој мери Пакистана и Ирана, а такође и интересе заливских земаља, Саудијске Арабије, Уједињених арапских емирата и Катара. Због свега тога, мир у Авганистану је, према Коркодилевићевим речима, још увек неизвестан.
Талибани - од поражених до незаобилазног фактора
Првих година америчке авганистанске авантуре, талибани су били војно и политички поражени. Међутим, због неуспеха кабулске владе и њених савезника, САД и НАТО да успоставе институције у вишедеценијском рату разореној земљи, талибани се враћају на политичку сцену.
Први покушај да се талибани укључе у авганистанску политику било је формирање Високог савета за помирење 2010. године. Идеја је била да се отворе канали комуникације, како би се отпочело са мировним преговорима.
Катарска влада се 2013. сложила да талибани у Дохи отворе канцеларију, чему се успротивио тадашњи авганистански председник Хамид Карзаи, који се противио и директним америчко-талибанским преговорима, па је канцеларија у року од неколико дана затворена.
Без обзира на то, талибански представници остали су у Катару, а ситуација на терену се променила тако да су талибани успоставили контролу над добрим делом Авганистана и тако постали незаобилазан фактор у тој земљи.
Преговори у Дохи – корак напред, два корака назад
Преговори су добили на убрзању 2018, када је Доналд Трамп, жељан да што пре испуни предизборна обећања о повлачењу америчких трупа из Ирака и Авганистана, за специјалног изасланика поставио Залмаја Калилзада, натурализованог Американца рођеног у Авганистану. Као преговарач, Калилзад се показао прихватљивим за све стране у авганистанском конфликту.
Током наредне године, представници владе САД и талибана одржали су у Дохи неколико рунди преговора. Док је амерички захтев био да талибани прекину све везе са исламистичким терористичким групама, талибани су инсистирали на повлачењу америчких трупа.
Први америчко-талибански споразум склопљен је септембра 2019, међутим, због терористичког напада у Кабулу, када је погинуло 12 људи, међу којима и један амерички војник, председник Трамп отказао је овај споразум.
До прекретнице долази фебруара ове године, када је државни секретар Помпео најавио да је на столу предлог новог споразума. Успоставу примирја, на коме су као предуслову за потписивање споразума инсистирали Вашингтон и Кабул, талибани су све време одбијали.
Уместо примирја, пронађено је компромисно решење – седмодневно „смањење насиља“. Након потписивања споразума следи делимично повлачење америчких снага у року од 10 до 15 недеља и повлачење свих трупа у року од три до пет година. У међувремену, Авганистанци би требало да постигну споразум о будућности своје земље.
