Како се наводи у чланку, „нафтни рат“ између Саудијске Арабије и Русије негативно ће се одразити не само на шансе актуелног председника САД Доналда Трампа да поново буде изабран за председника, него и на статус Америке као извозника „црног злата“.
„Када су САД зависиле од увоза, одговарале су им ниске цене нафте. Али сада, када је захваљујући технологијама хидрауличког фрактурирања Америка постала изозник нафте, појавиле су се нове осетљиве тачке. Сада се тестира њена издржљивост“, пише аутор чланка Џон Бредли.
Према његовом мишљењу, „Москва је одбила да продужи споразум о смањењу производње нафте, јер није желела да допринесе учвршћивању Вашингтона на том тржишту. Међутим, како истиче новинар, тај корак ће имати утицаја и на економију Ирана – „најважнијег савезника Русије у региону и заклетог непријатеља САД“.
Пад цена нафте значиће и крај за америчку нафту из шкриљаца на тржишту, сматра Бредли и додаје да ниске цене нафте никако не доприносе реализацији америчких планова.
Америчка индустрија шкриљаца дефинитивно губи
„За обичне Американце најважнији је следећи моменат – без обзира на то ко ће победити у борби између Саудијске Арабије и Русије, америчка индустрија шкриљаца ће дефинитивно изгубити“, наводи се у чланку.
Новинар истиче да је Русија дала до знања да у резервама има довољно реурса да не допусти рупе у буџету неколико година, чак и уколико цена нафте буде 25 долара по барелу. Са друге стране Саудијска Арабија може преплавити глобално тржиште јефтиним сировинама, јер се може десити да јој то буде једини избор, наводи се.
Према мишљењу Бредлија, то може бити „смртоносан удар“ за америчку индустрију шркиљаца.
„Занимљиво је како ће Трамп, који више од свега на свету мрзи личну издају, поднети када коначно схвати да се лидер Саудијске Арабије, с којим је заједно прошао ватру и воду, сада спрема да уништи амерички сектор, на који је Трамп поносан више од свега“, констатује новинар.
Чланице ОПЕК плус нису успеле да се у петак 06. марта договоре ни о промени параметара споразума о смањењу производње нафте, а ни о продужетку споразума. Због тога се од 1. априла обавезе о ограничавању производње нафте укидају. Ова дешавања су проузроковала пад цена нафте, који је у понедељак износио 30 одсто.