Овај парадокс је утолико већи, јер су пренос васкршње службе осим РТС-а уредно најавили и први програм хрватског Јавног сервиса - ХРТ, који ће „Ускрс по Јулијанском календару“ из Загреба емитовати у недељу од 10 сати, као и Радио-телевизија Босне и Херцеговине (БХРТ), која је „Васкршњу литургију из Саборне цркве у Сарајеву“ заказала за 9 часова.
Са друге стране, Митрополија црногорско-приморска будући да никако није могла добити простор на Јавном сервису Црне Горе, била је приморана да пренос Васкршње службе организује посредством сопствених, црквених медија - а то значи путем интернета.
РТЦГ без преноса васкршње литургије
Аналитичар Лука Радоњић сматра да се томе не треба чудити, имајући у виду да, како каже, негативан и крајње непријатељски однос према православној Црви у Црној Гори представља само континуитет уређивачке политике поменуте медијске куће.
„Сходно чињеници да се РТЦГ одавно претворила у пропагандни пункт против Цркве и православља, са појачаним интензитетом пропагандног дјеловања у последњих неколико мјесеци, није било реално ни очекивати да ће до преноса доћи. Подсјетићу да је прије само мјесец, два на овој телевизији емитован скаредни пропагандни урадак против митрополита Амфилохија, док информативни програм свакодневно садржи материјал који је уперен, не само против Цркве и њених великодостојника, већ и православља уопште. Све чешће се цитирају чак и неки, махом маргинални или непознати аутори скромних литерарних и философских домета на ту тему, док је други угао мишљења немогуће чути“, каже Радоњић за Спутњик.
Имајући све то у виду, наш саговорник признаје да није ни имао илузију да ће пренос литургије на Васкрс уопште и бити разматран у црногорском Јавном сервису, као што је, како додаје, врло вјероватно да је ријетко ко и очекивао да је тако нешто могуће.
Велико неповјерење у Јавни сервис
Наш саговорник такође примјећује да је и степен неповјерења због такве уређивачке политике РТЦГ-а у Црној Гори изузетно висок, а што како наводи, показују и истраживања јавног мњења, по којима свега 22 одсто грађана вјерује сопственом Јавном сервису.
„Нажалост, не ради се ту само о односу према Српској православној цркви већ према грађанима Црне Горе уопште“, констатује Радоњић, уз оцјену да РТЦГ ужива веома скроман медијски и професионални кредибилитет код грађана, који ту телевизију све више виде као „фабрику једноумља потпуно подређену интересима владајуће партије и њене идеологије“.
Радоњић сматра и да се та медијска кућа „на све начине трудила да створи или продуби подјеле у народу“.
„Зато је у једном смислу велики дио грађана ујединила - а то је однос дубоког, суштинског неповјерења према њој самој, које ће сигурно трајати све до неких суштинских, а не козметичких промјена уређивачке политике“, увјерен је Радоњић.