Бивши председник Координационог центра за КиМ Небојша Човић верује да још није дошао тренутак да се пронађе трајно и одрживо решење за питање Косова, а посредницима Гренелу и Лајчаку поручује да обојица треба да запамте да је Косово и Метохија света српска земља и, као друго, да постоји резолуција 1244 Савета безбедносту УН.
Услови за успех Гренела и Лајчака
„Желим Гренелу и Лајчаку им да успеју у свом послу, али не на штету Србије и српске националне заједнице. Не желим им успех ни на штету Албанаца. А Албанци и Срби треба да схвате да, хтели то или не, морају да живе једни поред других а мислим да ћемо живети једни с другима. Уз то, озбиљна држава не може олако да поклања своје територије нити пушта свој народ низ воду а поготову не територије које су бруталном силом и агресијом доведене у статус окупације“, истиче Човић за Спутњик.
Коментаришући најаву формирања нове владе у Приштини, Човић каже да је реч о повратку препаковане ратне коалиције у којој ће, без обзира што ће председник владе бити Авдулах Хоти, кључни људи бити Хашим Тачи, Рамуш Харадинај, Иса Мустафа, Фатмир Љимај и Кадри Весељи – што су, са изузетком Мустафе, „проверени кадрови шумске варијанте УЧК“ и кадрови везани за Специјални суд који треба да одговарају за велики број злочина почињених на територији КиМ.
На питање шта српска заједница може да очекује од Хотијеве владе која се договара у Приштини, новинар и публициста Живојин Ракочевић оцењује да, иако је тешко прогнозирати, та влада може само бити наставак политике чије је главни носилац Хашим Тачи.
„Он је господар живота и смрти и стоји као сенка над том владом, без обзира колико има гласова против њега из те коалиције коју формирају Руговини наследници, Беџет Пацоли, Харадинај, Љимај и мањине. Нисмо се ми добра нагледали из косовских институција ма колико се чинило да смо тамо јаки. То може да одвлачи нашу пажњу али капацитет да се тамо нешто уради је изузетно мали“, каже Ракочевић.
Ништа без гарантоване аутономије
Он додаје да су Срби можда и превише попуштали последњих деценија и да су доведену у позицију да купују „неке мале предахе“.
„Али у основи не можемо да функционишемо без солидне, гарантоване аутономије у оквиру овог система. И наравно, ту је повратак на базичне приницпе резолуције 1244“, уверен је Ракочевић.
Он који подсећа и да ништа од договореног с Албанцима није спроведено нити се ишта поштује, чак и кад је било верификовано од међународне заједнице.
„Док год то буде тако функционисало у одузимању права онима који су најслабији неће бити никаквог помака, неће бити померања ни за нас а ту нема среће ни за Албанце сем за политичко-криминален елите које су украле живот грађанима Косова и Метохије“, констатује саговорник Спутњика.
Нема више жмурке
Анализирајући ситуацију на Космету, Небојша Човић примећује да трвења у Приштини откривају несагласје америчке и немачке стране.
„На простору КиМ евидентан је судар утицаја немачког и још неких европских џрава, и америчког. Америка пак неће дозволити такав утицај јер рачуна да је Косово њиов производ, мада се све више преиспитује који им је ђаво требао такав производ. Немачка је опет доста појачала свој утицај на том простору али и друге силе“, образлаже Човић.
Како напомиње, маске су пале и сад се види шта за коју земљу у Европи и за Американце подразумева правно обавезујући споразум о Косову.
„Овде више нема простора за игру жмурке. Ми морамо да заштитимо српску заједницу на КиМ, расположени смо за разговоре али морамо да будемо спремни и за опасне сценарије“, наводи Човић уз сугестују да српска страна мора да буде максимално опрезна и концентрисана на то да стално враћа на чињеницу да је једини међународно верификован документ резолуција 1244.
Уз опаску да је једино сигурно да се Притшина и Београд слажу да се не слажу, Човић каже да договарање неће бити лако и да је пуно изазова, а ситуација с пандемијом ковида 19 их је само појачала.
„Својевремено сам упозоравао да су таксе димна бомба, да би могли да кажу да је ситуација сјајна кад их укину. Не може тако. Прво морамо да седнемо и да изанализирамо споразуме, шта су они урадили, а шта нису, а шта ми а тек онда да покренемо дијалог“, закључује Човић.