Симпатије према злим ликовима могу се научно објаснити. Према новом истраживању, гледаоци или читаоци могу открити изненађујуће сличности с измишљеним зликовцима, наводи се у часопису „Сајколоџикал сајенс“, преноси „Кликс“.
Потенцијално мрачније верзије нас самих привлаче нас, иако би нас у стварном свету људи који имају слично неморално или нестабилно понашање одбијали. Истраживање показује да се машта понаша попут заштитне мреже и омогућава нам да се поистовећујемо са злим ликовима, а да притом не губимо властити идентитет.
Ребека Краус са Универзитета „Нортвестерн“ своје истраживање на ову тему објаснила је речима да измишљене приче и светови могу човеку понудити „сигурно уточиште“.
Људима је често неугодно да се суоче са својом мрачном страном, тако да ако препознају своју лошу особину у зликовцу, труде се да то сазнање потисну.
„Кад људи осећају да су заштићени велом фикције, онда могу показати већи интерес за учење о злим ликовима с којима имају сличности.“
Међутим, постоје људи којима поистовећивање с негативцима не представља ништа неугодно. Напротив, за њих је то врло примамљиво.
„На пример, људи који себе виде као лукаве, могу осећати да су слични лику Џокера у филмовима о Бетману, док се особа с интелектом и амбицијама може осећати ближе лику Лорда Волдемора у серији о Харију Потеру“, појаснила је Краусова.
Да би тестирали ову идеју, истраживачи су анализирали податке с веб-странице КаракТур, интернет-платформе за забаву усмерену на карактере, која је у време анализе имала око 232.500 регистрованих корисника. Једна од значајних ствари те странице јесте да омогућава корисницима да ураде квиз о негативним личностима и утврде сличности.
Анонимни подаци из ових квизова омогућили су истраживачима да провере привлаче ли људе негативци из филмова и серија. Није изненађујуће да су људи највише привучени злобницима који с њима деле највише сличности.