Британски медији пишу да је у карантину порасло интересовање за филмовима катастрофе и да је ово време „идеално за поновно гледање филмова који директно говоре о феномену ширења вируса“.
Филм за карантин ― „реално приказивање пандемије“
Као најочитији пример наводи се филм катастрофе „Зараза“ Стивена Содеберга чије је гледање (код куће) драстично порасло, док се, истовремено, на друштвеним мрежама повела прича о његовом „невероватно реалном приказивању пандемије“, преноси „Гардијан“.
Филм из 2011. говори о измишљеној болести која убија 26 милиона људи. Дистрибутер „Варнер Брос“ навео је да је „Зараза“ тренутно најтраженији филм у њиховом каталогу, после франшизе о Харију Потеру. Примера ради, филм је у децембру прошле године, пре појаве коронавируса, био на 270. месту по популарности, преноси „Индипендент“.
„Зараза“, у којој глуми „ол стар“ екипа ― Мет Дејмон, Гвинет Палтроу, Џад Лоу, Лоренс Фишбурн и Кејт Винслент, тренутно је „у тренду“ на Амазону и „Ај тјунсу“ и налази се међу четири најтраженија филма на торентима.
Међу филмовима катастрофе којима је знатно скочила гледаност је и „Почетак“ (Outbreak) из 1995. године преноси „Гардијан“.
Терапија расплашивања ― филмови катастрофе
Клинички психолог Александра Јанковић оцењује за Спутњик да људи у оваквим временима гледају филмове катастрофе јер је то, на неки начин, „терапија расплашивања“.
Изгледа парадоксално, али често кад су људи суочени са нечим што је страшно имају потребу да то обрађују, па чак и тако што ће гледати садржаје који им приказују врло слично стање, додаје наша саговорница.
„Један од начина које користимо у такозваној ’бихејвиор‘ терапији јесте и то такозвано преплављивање. Парадоксално, човек који се плаши нечега доводи се у ситуацију која га преплављује баш тим страхом са очекивањем да након тога, кад преживи суочење са својим најгорим страхом, буде боље“, објашњава Јанковићева.
Тако да није необично да на тај начин се смањи или престане страх, као и да људи у оваквим ситуацијама спонтано раде такве ствари, истиче саговорница Спутњика.
Терапија страхом није за свакога
Наравно, „терапија гледања филмова катастрофе“ није препоручљива за сваког, напомиње Јанковићева.
„Код једног броја људи то јесте делотворно, други опет имају другачије механизме па гледају садржаје који су оптимистични, радосни и који негде треба да појачају степен наде и ишчекивања бољитка. То јако зависи од структуре личности и њене поставке“, каже Јанковићева.
Оно што је за неког лек, за другог је отров и ту би требало водити рачуна о сопственим потребама и познавати себе довољно да знамо како ћемо реаговати у ситуацији кад се суочимо са таквим садржајем, закључила је Александра Јанковић.
Топ листа филмова катастрофе
Уколико припадате групи људи којима прија „терапија страхом“, доносимо вам листу од 15 филмова катастрофе коју је саставио филмски критичар Мирољуб Стојановић, директор издаваштва Филмског центра Србије.
Првих девет филмова на листи су филмови катастрофе, док се последњих шест односи на катастрофе изазване вирусима.
1. 28 дана (режија Дени Бојл)
2. На плажи (режија Стенсли Крејмер)
3. Паклени торањ (режија Џон Гиљермин)
4. Пут (по делу Кормака Макартија, режија Џон Хикоут)
5. Дан независности (режија Роналд Емерих)
6. Титаник (режија Џејмс Камерон)
7. Земљотрес (режија Марк Робсон)
8. Дан после (режија Николас Мејер)
9. Аеродром (режија Џорџ Ситон)
10. Ебола синдром
11. Касандрин пролаз (режија Џорџ Пан Косматос)
12. Вирус (режија Џон Брун)
13. Омега мен (режија Борис Сагал)
14. World War Z (са Бредом Питом у главној улози)
15. Карантин (2008)
