Међу принудним повратницима махом су они који су у иностранству живели и радили и изгубили посао када су многобројне компаније престале са радом услед пандемије.
Тачне евиденције о њима нема. У Националној служби за запошљавање Спутњику је речено да они не воде евиденцију о грађанима Републике Србије који су се вратили у земљу из иностранства. Сазнања о томе могућа су, кажу, само на основу личне пријаве сваког појединачно.
Према подацима „Евростата“, на крају 2018. године у ЕУ је становницима из Србије, не рачунајући Косово и Метохију, било издато 304.759 дугорочних дозвола за боравак у Унији. Реч је о дозволама које нису краће од 12 месеци и о онима који немају држављанство држава у којима раде.
Шта ће грађани који су се због короне вратили у Србију
Срба је највише у Немачкој и у Аустрији, где је сконцентрисано три четвртине од укупног броја радника на „привременом“ раду у ЕУ. Томе броју, међутим, треба додати и оне који су ишли да раде на три месеца и враћали се кући.
Како је у Националној служби за запошљавање (НСЗ) Спутњику речено, они не поседују информацију да ли су се нека од лица, од оних који су се запослили у иностранству њиховим посредовањем, вратила у земљу.
Број оних који посредством НСЗ оду на рад ван Србије је, како кажу, мали и на годишњем нивоу није већи од 100 лица. Разлог томе је што спроводе изузетно обимну и за послодавце захтевну процедуру. Она, између осталог, подразумева прибављање свих потребних информација о животу и раду у иностранству, питања регулисања боравка и дозвола за рад и на крају потписивање уговора о раду у Републици Србији пре одласка на рад у иностранство, тако да се велики број послодаваца који нису спремни да одговоре наведеним захтевима, определи за друге начине радног ангажовања наших радника, објашњавају у НСЗ.
У ЕУ угрожено 59 милиона радних места
С обзиром на велики број изгубљених радних места на западу, питање је шта ће на крају бити са принудним повратницима из иностранства у Србију, којих је, према оцени наших званичника, око 400.000.
„Нама остаје да се надамо да ћемо после свега бити успешнији у економској политици и да ћемо добар део тих људи овде да сачувамо, јер ће се плате у Европи драстично смањивати и да ће они изабрати да своју енергију и знање оставе у Србији“, изјавио је недавно председник Србије Александар Вучић.
Шта може Србија да им понуди, посебно када и неке од најразвијенијих земаља бележе највећу незапосленост још од краја Другог светског рата? Консултантска кућа „Мекинси“ упозорава да би број незапослених у ЕУ у наредним месецима могао да се удвостручи и да је угрожено 59 милиона радних места...
Немогућ брз повратак
По оцени економистеМирослава Здравковића, њихов брз повратак је немогућ, јер ће криза бити дуга и још није показала свој пун интензитет.
„Највећи део њих ће гледати што пре да се врати, али, нажалост, фактори који ће деловати против њих су рад у слабијим условима, са мањим платама, значи мање стимулативан. Друга ствар је питање да ли ће уопште моћи да се врате на иста радна места“, указује уредник портала „Макроекономија“.
С друге стране, он напомиње да ми немамо претпоставку како ће се кретати запосленост у самој Србији. Сматра, међутим, да ће неминован ефекат кризе бити урушавање социјалне заштите и социјалних права. Прво ће доћи до задуживања, па до повећавања пореза и до смањивања социјалних права, каже Здравковић за Спутњик.
Бизнис, пољопривреда или повратак на запад
У Србији постоји жеља да се део становништва задржи, али то ће, како оцењује, више бити изнуђено.
„Сада је, дакле, ствар у томе да нико од њих не жели да овде ради у страним фирмама за 200-250 евра. Или ће можда да покрећу свој бизнис, или да се окрену пољопривреди,или ће гледати могућност да се опет врате на Запад. Најлепше би било да сви остану овде“, сматра Здравковић.
На питање да ли ће се, ипак, у условима мањих зарада, али сигурно не и мањих трошкова живота на Западу ови изнуђени повратници пре одлучити на рад у Србији, којој такође недостају разне врсте занатлија, од грађевинаца, металостругара, па надаље, он каже да је то ствар тржишта.
Оно на шта у Србији сада могу да рачунају ако су остали без посла у иностранству и пријавили су се НСЗ, то је новчана накнада. Имају право на њу, али и да као и остали евидентирани њеним посредством траже посао. Примерено садашњим условима то је омогућено електронским путем.
Позив да улажу у пољопривреду
Конкретнији су били у Националном тиму за препород села, који су пре десет дана људе из иностранства позвали да улажу у пољопривреду, заснују економски одржива пољопривредна газдинства и буду успешни привредници.
У међувремену, стигла су многа питања, чак и из иностранства, а најчешћа су била у коју производњу се исплати улагати и у које крајеве Србије ваља инвестирати. Национални тим за препород села саопштио је да се јавио велики број заинтересованих за питања о улагању у сточарство. Зато ће бити организоване стручне посете најуспешнијим сточарским задругама, уз савете о томе како да организују нову или се прикључе некој од постојећих задруга.