На питање које су карактерне особине Руси наследили од генерације победника, Путин је рекао да би на таква питања требало одговарати темељним фразама, „које се могу упоредити са грмљавином топова док салутирају у част наших победа“.
Руски председник је истакао да је васпитаван у породици обичних, једоставних људи.
„То је добро и опште је познато да су моји родитељи били обични људи из радничке средине. Нисам одмах разумео начин на који се односе према мени, јер мала деца узимају здраво за готово све што се дешава око њих. Али одрастајући, све сам више схватао да је у основи целог њиховог живота, у сваком случају, од када сам се родио, била жеља да учине све како бих се формирао и одрастао, како бих био спреман за живот и стекао образовање. Схватио сам да се њихов однос према мени темељи на љубави“, рекао је руски лидер.
Према његовим речима, анализирајући како су се његови родитељи понашали према својим ближњима, пријатељима, познаницима, уопштено према људима, касније је схватио да је њихов животни смисао била љубав „која указује да морамо високо ценити све што чини основу нашег живота“.
„И то је, пре свега, отаџбина. Мислим да је то основа нашег живота, на којој почива сва руска историја. Она се свесно или несвесно преноси с генерације на генерацију, у овом случају са генерације победника на нас“, истакао је Путин.
Путин се осврнуо и на често питање како се данашња генерација треба понашати у условима неке кризне ситуације, истакавши да је у крви руског народа да не жали себе, уколико то околности налажу.
„Одмах се сетим јуначког понашања наших војника у Авганистану, подвига падобранаца Псковске дивизије, који су показали велико јунаштво у условима који би се чинили немогућим за данашње време. То су веома млади момци од 19, 20, 21. годину. Али они су се показали да су достојни бранитеља наше отаџбине који су храбро стали у њену одбрану 1941. године. Стога мислим да је то у крви народа Русије – да не жале себе, ако то захтевају околности“, објаснио је Путин.
Говорећи о свом оцу, он је истакао да је он отишао на фронт као добровољац, иако га нису звали у војску.
„Када је почео Велики отаџбински рат, могао је да остане да ради у позадини, али он је добровољно отишао на фронт. Узгред, био је млад, имао је 31. годину, али је ипак био зрео човек. То је за њега био свестан избор. Истовремено, желео бих да кажем да су у то време тако поступали милиони совјетских грађана. Он је био један од њих, један од тих милиона. Људе је покретао осећај љубави према отаџбини, потреба да заштите своју породицу, ближње и своју отаџбину“, закључио је руски председник.