Годишњица инаугурације окончава циклус јубиларних датума повезаних с 20. годишњицом доласка Путина на власт. За 272 дана, односно за нешто мање од девет месеци, колико је прошло од 9. августа 1999. до 7. маја 2000. године, Путин се из непознатог чиновника који је именован за премијера, преобразио у председника с општенародном подршком.
Сама чињеница да га је Борис Јељцин прогласио за наследника није гарантовала такав резултат. Међу Путиновим такмацима тада су били Евгеније Примаков, Генадиј Зјуганов и Јуриј Лушков. Ипак, Путин је тада добио шансу. Остало је било његова лична заслуга.
Као 46-годишњи премијер активно се прихватио посла: објавио је рат међународном тероризму, кренуо у уништавање терористичког упоришта на Северном Кавказу. Тада је почео да се испољава и Путинов радни стил — испитивање детаља на лицу места, лично учешће, директан разговор. Путовао је с устаницима у Дагестан, већ у статусу вршиоца дужности председника летео у борбеном авиону у Чеченију.
Човек који одговара за све
Када је пре 20 година положио председничку заклетву, Путин је у Кремљу рекао:
„Разумем да сам преузео на себе огромну одговорност и знам: у Русији је шеф државе увек био и биће човек који одговара за све што се догађа у земљи.“
У првим годинама председничког мандата (2000—2004. године) Путин се посветио решавању главног задатка у том периоду — извлачењу земље из социјално-економске кризе и стварању јединственог законодавства унутар земље.
Руска армија је била посвећена борби против оружаних сепаратиста у Чеченији, који су, према Путиновим речима, представљали главну опасност за целовитост земље.
Први председнички мандат Путина био је обележен економским успесима Русије: средњи годишњи раст БДП-а био је 6,5 одсто, спољни дуг се смањио са 50 на 30 одсто БДП-а, појавио се вишак у буџету и спољној трговини, порасле су девизне резерве, порастао је животни стандард.
У спољној политици Путин је успео да учврсти односе с Европском унијом и САД, да развије сарадњу с НАТО-ом. Успоставио је пријатељске односе с председником САД Џорџом Бушем Млађим, премијером Велике Британије Тонијем Блером, немачким канцеларом Герхардом Шредером.
Након терористичких напада 11. септембра 2001. године у Њујорку Путин је подржао антитерористичку позицију америчког руководства, а у мају 2002. године у Москви је био потписан Споразум о смањењу стратешког офанзивног потенцијала.
Почетком првог председничког мандата Владимир Путин је пред владу поставио амбициозни задатак да се за десет година удвостручи БДП. За осам година тај раст је био око 70 одсто, индустрија је ојачала за око 75 одсто. Прекинут је одлив капитала из земље, у вредности од више десетина милијарди долара, а инвестиције су порасле за 125 одсто.
Оштра критика Запада
Током Путиновог другог председничког мандата, у области спољне политике уследио је период у којем су почели да се погоршавају односи Русије са западним земљама. Десетог фебруара 2007. на Минхенској конференцији о безбедности Путин је жестоко критиковао америчку спољну политику и идеје о једнополарном светском поретку. Руски председник се тада оштро успротивио плановима о ширењу НАТО-а на исток Европе и размештању америчке противракетне одбране на тој територији.
Прва два Путинова председничка мандата су, без обзира на све проблеме, били пре свега период раста, постепеног решавања горућих проблема и накупљања резерви. Тих година су спроведене успешне административне, политичке и економске реформе.
Русија не намерава ни са ким да ратује
Трећи председнички мандат је протекао у условима принудног решавања геополитичких и антикризних задатака.
Путин је 17. марта 2014. потписао указ „О признавању Републике Крим“, на основу воље коју је народ на Криму исказао на референдуму одржаном дан раније. САД, Европска унија и бројне друге земље увеле су након тога први пакет санкција Русији.
Услед погоршања унутрашњег сукоба у Украјини и различитих погледа на оно што се догађа у тој земљи, санкције против Русије су се појачавале, проширивале на велике секторе, међу којима је и прерађивачка индустрија. Русија је одговорила увођењем ограничења на испоруку појединих производа из ЕУ и других западних земаља. Ембарго на прехрамбене производе који је увела Русија, донео је нове могућности за развој домаће пољопривреде.
У светској штампи почела је све чешће да се појављује фраза „трећи светски рат“, праћена упитником. И у самој Русији појавило се мноштво усијаних глава, али је Путин успео да одржи температуру друштва у нормали. „Хајде да не дозволимо себи да правимо очигледне грешке“, рекао је Путин на састанку с посланицима на Јалти у августу 2014. године, коментаришући позиве да се уместо хуманитарне помоћи у Украјину шаље руска војска.
Путин је објаснио да спољна политика Русије треба да буде мирољубива, иако Руска Федерација поседује наоружање којим штити своје националне интересе. „Ми не намеравамо да идемо с бритвом по целом свету и да машемо њоме, али сви треба да знају да у свом арсеналу имамо и таква средства“, рекао је Путин. „Бритва“ је у међувремену стекла хиперсонична својства, малогабаритне нуклеарне моторе и друге напредне технологије које су претекле потенцијалне непријатеље. Путин, ипак, увек наглашава да је то оружје за заштиту.
„Ни са ким не намеравамо да ратујемо, али стварамо такву ситуацију у сфери одбране да никоме ни напамет не падне да ратује против нас“, рекао је Путин.
Сукоб у Украјини, иако је велика трагедија која и даље траје, остао је локални. Напетост у међународним односима која је проистекла из њега, такође није постала критична. Санкције су, како је оценио Путин, навеле Русе да „укључе мозак“, да се окрену домаћој производњи.
Борба против тероризма
Због опасности од савременог тероризма, Путин је са ликвидације терориста унутар земље прешао на међународну борбу против њих. Русија је активни учесник у решавању сиријске кризе. Од 2015. године, на молбу Дамаска, руска војска помаже званичној власти Сирије у борби против терориста.
Уз активно учешће Русије био је решен и ирански нуклеарни проблем и закључен такозвани „нуклеарни споразум“ 2015. године. Нажалост, Сједињене Америчке Државе су у мају 2018. године објавиле да једнострано иступају из споразума, а Иран је почео постепено да смањује своје обавезе из тог документа.
Четврти председнички мандат
Владимир Путин је 7. маја 2018. године по четврти пут положио заклетву за шефа државе. За нови председнички мандат изабран је с рекордних 76,69 одсто гласова бирача. Председничка овлашћења му истичу 2024. године.
На дан инаугурације Путин је потписао указ „О националним циљевима и стратешким задацима развоја Руске Федерације до 2024. године“, који се нашао у основи нових 12 националних пројеката. Они треба да омогуће напредак у социјалној сфери, економији и научно-технолошком развоју земље.
У марту ове године Путин је потписао Закон о изменама Устава. Промене основног закона односе се на нове обавезе председника, чланова владе и државних чиновника, јачају социјалне гаранције државе грађанима, мењају круг парламентарних овлашћења, забрањују отуђивање федералних територија, учвршћују статус руског језика. Поред тога, измене омогућавају актуелном председнику да се поново кандидује 2024. године. О овим изменама Руси ће се изјаснити на референдуму који је планиран за ову годину.
У спољној политици пажњу целог света су привукли преговори Владимира Путина с лидерима Северне Кореје и САД. Самит Русија—САД, одржан 16. јула 2018. године у Хелсинкију, био је први састанак Владимира Путина и Доналда Трампа у пуном формату. У априлу наредне године Путин се састао са севернокорејским лидером Ким Џонг Уном у Владивостоку. То је било прво путовање Ким Џонг Уна у Русију од доласка на власт 2011. године. У децембру 2019. Владимир Путин је учествовао на самиту земаља „нормандијске четворке“ (Русија, Украјина, Француска, Немачка), одржаном први пут након паузе од три године.
Након потпуног слома ДАЕШ-а (Исламска држава) у Сирији крајем 2018. године завршено је повлачење основне групације руске војне авијације у Сирији. На територију Русије су повучени техника и наоружање који нису у саставу руских база у Хмејмиму и Тартусу.
Ипак, у Сирији су и даље ангажовани војни саветници и војна полиција. Русија је иступила са иницијативом да се успостави широка међународна сарадња ради повратка сиријских избеглица у домовину и активно се укључила у тај процес.
Реализовани су велики енергетски пројекти: у децембру 2019. године пуштен је у рад гасовод „Снага Сибира“, у јануару ове године отворен је „Турски ток“, а за крај ове или први квартал наредне године планирано је и покретање гасовода „Северни ток 2“. Крајем прошле године разрешен је и дугогодишњи гасни сукоб с Украјином.
Дугоочекивани догађај у мају 2018. године било је отварање аутомобилског саобраћаја преко Кримског моста. У децембру прошле године Владимир Путин је означио почетак и железничког саобраћаја, а теретни саобраћај би требало да крене 1. јуна 2020.
На лето 2018. године у Русији је одржан велики међународни догађај — шампионат света у фудбалу. Шеф ФИФА Ђани Инфантино изјавио је да је мундијал у Русији био најбољи у историји светских фудбалских такмичења.
Црни лабуд вируса корона
Нови проблеми су наишли с пандемијом вируса корона, смањењем пословне активности и рекордним падом цена нафте. Курс рубље се усталасао, али за сада не реагује тако оштро као раније.
Према Путиновој оцени, овај тренутак је тежи него криза из 2008. и 2009. године. Ипак, драгоценије је само искуство које имају председник Русије и његов тим, као и земља у целини.
По препоруци шефа државе, већ је предузет низ мера за подршку економији и грађанима: бесповратна помоћ и кредитне олакшице за мали и средњи бизнис, субвенције за велике компаније, порески и регулаторни мораторијум и одлагања плаћања и друге мере.
Сада су, ипак, најважнији борба против саме инфекције и спасавање људи. Док је било могуће, председник Русије је све контролисао уз уобичајено лично присуство: посећивао је болницу на Комунарки, путовао у престонички кризни центар. Од краја марта председник из самоизолације у Ново-Огарјеву одржава редовне видео-конференције с експертима-вирусолозима, шефовима региона, министрима. И редовно се директно обраћа грађанима.
За руског лидера то није прва криза. Путинов модел управљања више пута је успешно прошао кроз искушења. Победиће и вирус корона. „А све остало ће доћи само“, уверен је Путин.
