Једнако лоше поруке су и емитовање усташких песама на јавном сервису као својеврсна припрема хапшењу и употреба репресивног апарата након тог чина. Још гора је била замисао да се владика са осам свештеника задржи у притвору месец дана, уз пратећа затворска понижавања. Овакво понашање у узаврелој Црној Гори морало је произвести контраефекат.
Црна Гора после короне – Мило би могао бити политичка жртва
Као искусан политичар, ово је морао претпоставити и Ђукановић! Откуда онда толико ирационалних одлука и нервозних реакција у само неколико дана?
Да су литије главобоља за режим, претња по политички опстанак тридесет година грађење пирамидалне структуре, није никаква новост. Да је урађено много тога како би се литије зауставиле или опструирале, такође није новост. Да се режим плаши како ће на предстојеће изборе ако се литије наставе, уочљиво је и просечним посматрачима. У том контексту, пандемија је помогла Ђукановићу, два протекла месеца била су за њега неочекиван поклон и пружила му могућност да консолидује позицију.
Ипак, пандемија је донела још једну главобољу која се тиче неизвесне туристичке сезоне. Од туризма је прошле године приходовано преко милијарду долара, док је истовремено укупан бруто друштвени производ досегао око пет и по милијарди. Ова привредна грана је акцелератор црногорске економије, а оствареним приливом се у великој мери „компензују“ минуси у спољнотрговинском билансу. Шта ће бити ове године? Поуздан одговор тренутно нико не може дати, процене се крећу од суморних до катастрофалних.
Границе европских држава остају полузатворене или полуотворене, зависи са које стране се посматра, уз низ рестриктивних мера за њихов прелазак. Авио – компаније тек почињу са обнављањем активности, али опет, и даље је несигурно по којим правилима ће превоз путника вршити.
При свему томе, поједини експерти су упорни у понављању става да ширење заразе ни изблиза није завршено, те да можемо очекивати „други талас“ већ на јесен, а власти различитих земаља позивају грађане да летују у својој земљи, не само да би помогли обнављање националних економија, већ и због (здравствене) безбедности. Све су прилике, црногорска економија може бити озбиљно уздрмана.
Црна Гора све тамнија тачка
Такође, чињеница је и да се на међународном плану нешто „крупно“ дешава. Црна Гора постаје све „тамнија тачка“ на мапама америчке агенције ДЕА и оперативних штабова европских полиција задужених за сузбијање трговине наркотицима. Последња велика акција одиграла се у Хамбургу почетком маја када је на црногорском броду заплењено пола тоне кокаина.
Саопштења за јавност из Подгорице у којима се наводи како у свим тим истрагама учествују и домаће службе може звучати задовољавајуће бирачима владајуће партије, али тешко да су убедљива за међународне експерте. Они ће тражити много више, укључујући и испитивање неадекватног реаговања надлежних државних институција.
Претходних дана често је био цитиран закључак пласиран преко друштвених мрежа да је у Црној Гори ухапшено више свештеника за једну ноћ, него припадника шкаљарског и кавачког клана за неколико година. Напослетку, узрок Ђукановићеве нервозе су и континуални иступи Душка Кнежевића, који није „емигрирао“ у Београд или Москву, већ у престоницу најважније европске чланице НАТО.
Имајући све ово у виду, чини се како Мило Ђукановић може бити прва политичка жртва короне у Европи. Економска криза у најави, све извеснији међународни притисак и афере које упорно пласира дојучерашњи савезник, стварају рђав амбијент, толико рђав да је доведен у питање и политички опстанак.
Отуда се за њега као „решење“ појавила идеја о новом „заоштравању курса“ према „српском фактору“, спровођење својеврсног „блиц – крига“ против владике Јоаникија, уз бруталну интервенцију полиције према свима онима који су поново изашли на улице. Разбијање литија на овакав начин није било циљ сам по себи, већ и средство. Након тога, уз задржавање свештеника у притвору, парламентарни избори би били расписани већ у јулу. Пре него што се „литијаши“ од шока опораве, пре него што се подвуче црта о туристичкој сезони, пре него што избије још један инцидент у некој од светских лука, пре него што се опет огласи Душко Кнежевић, пре него што опозиција и схвати шта је снашло.
А онда, када се избори окончају, има довољно времена за покушаје спровођења закона, отимање светиња и разрачунавање са најупорнијим противницима. Таман да се организује и још једнан круг (зло)употребе изанђалог наратива о „великосрпској хегемонији“, сада као „хибридној претњи“ по НАТО. Тако би Ђукановић постао заштитник целе Алијансе на истуреном положају, онај који брани „евроатлантске вредности“. Уз западну подршку која би уследила, осигуране су му још четири године власти, без обзира на економску кризу, а оне истраге и афере опет би се нашле закључане у сефу институције моћније и од ДЕА и од полиција европских држава.
Недостаје један детаљ...
Међутим, у свему овоме недостаје само један детаљ: планирано није политички логично! Дешавања у Црној Гори у последњих пола године усмерила су политичке процесе у сасвим другачијем правцу, трансформисала друштво, створила нове хероје, дефинисала посебне оквире (не)прихватљивог. Пандемија и све што након ње долази само се на то надовезало. „Стара методологија“ одржавања на власти једноставно није функционална. Зато је народ опет био на улици.
Критична маса да се литије наставе очигледно постоји. Само, сада ће и очекивања „литијаша“ бити нешто другачија, без обзира што ће се то демантовати са разних страна. Неће се тицати искључиво повлачења спорног закона. Поготово након великог (политичког) пораза власти оличеног у пуштању ухапшеника на слободу после „само“ 72 часа проведена у казамату.
Уместо „решења“, Ђукановићев потез представљао је „доливање уља на ватру“!