Да ли ћемо после короне имати зеленију планету?

Услед пандемије вируса корона, која је довела до обуставе многих људских активности, загађење ваздуха и емисија гасова са ефектом стаклене баште су у паду, али оно што је тиме добијено биће протраћено ако владе земаља света не предузму даље напоре ка одлучујућој промени, пише „Гардијан“.
Sputnik

Тренутна криза на видело је изнела отрежњујућу истину: застој глобалне економије, који је проузроковао разорну друштвену штету, једва да је ублажио емисију угљеника, а према последњој анализи Међународне агенције за енергију, очекује се да та емисија ове године буде умањена за само 6 до 8 одсто, што неће имати мерљив ефекат по концентрацију угљеника у свету или његов потенцијал изазивања глобалног загревања, наводи лист.

Зашто је отапање леда много већа опасност од короне /видео/

Заправо, према актуелним подацима, 2020. је на путу да постане најтоплија икада забележена година.

„Било би потребно смањење од око 10 одсто да би се дошло до приметног ефекта на пораст концентрације угљен-диоксида, али би чак и тада та концентрација расла“, тврди Ричард Бетс из британског метеоролошког завода.

Овај стручњак каже да су неке климатске појаве, попут оних познатих под називима „Ел Нињо“ и „Ла Ниња“ у том смислу вероватно утицајније од малог пада количине емисије какав се тренутно бележи.

Имајући у виду да укупна емисија треба да падне за најмање 7,6 одсто сваке године до 2050. да би се, према договору постигнутом на међународном нивоу, глобално загревање одржало на нивоу испод 1,5 степени Целзијуса, јасно је да је се ради о тешко достижном циљу.

Криза изазвана климатским променама не може да чека и њоме морамо да се бавимо и док је у току криза проузрокована пандемијом Ковид-19, али индивидуални потези, као што су мање ослањање на превоз личним аутомобилом или одржавање састанака преко интернета, уместо уживо на локацијама до којих се путује авионом, неће бити довољне.

Планета поручује човечанству: Извуците 10 лекција из ове пандемије

Такође, одговор не лежи ни у економији без раста, већ је потребна системска трансформација на нивоу држава и међународне заједнице да би се постепено дошло до нулте нето емисије угљеника, истиче лист, а преноси Танјуг.

„Потребне су нам огромне, трајне промене у погледу енергетских система и других ствари које зависе од фосилних горива“, напомиње Бетс.

Стога би, на пример, одређен број људи са возила са моторима са унутрашњим сагоревањем могао прећи на електричне аутомобиле, али би и поред тога било потребно поново осмислити начин на који се одвија живот у градовима, тако да кретање без употребе аутомобила буде олакшано, односно да се изађе у сусрет пешацима, бициклистима и корисницима јавног превоза, каже један климатолог.

Прочитајте још:

Коментар