Према писању „Форбса“, услед пандемије вируса корона много тога што се раније чинило немогућим – могуће је. Поред тога, показало се да је здравље људске популације и здравље планете Земље узајамно повезано.
Регенерација природе могућа, а свет мора да заштити пола планете
Истовремено са затварањем светских градова услед пандемије, на улицама Сан Франциска појавили су се којоти, у Мумбају су плесали паунови, дивље свиње лутале Барселоном, а у Великој Британији се чак поново појавиле пчеле и ретко цвеће. Поред тога, према једном извештају, за 30 година би се највећи део океана опоравио од људских активности.
Све ово улива наду да се, ако се исправно поступа, природа може регенерисати током само једне генерације.
Земља је због различитих људских активности, као што су уништавање станишта и загађење, током последњих 40 година изгубила 60 одсто своје животињске популације и половину тропских шума.
Услед човековог деловања нарушен је и систем природне равнотеже различитих врста.
У условима дивље природе постоји више од 1,7 милиона вируса, а прошле недеље је саопштено о новом покушају њихове идентификације како би се избегле будуће епидемије. Поред тога, све већи број научника и стручњака из Уједињених нација позива да се половина планете претвори у природни резерват. Имајући у виду скорашње догађаје, овој идеји би се могло озбиљније приступити.
Да би се спречиле зоонозе — забранити трговину дивљим животињама и биљкама
Зоонозе су болести које се преносе између различитих врста. Постоје основане сумње да је тренутна пандемија вируса корона потекла с мокрих пијаца за продају животиња и морских плодова у кинеском Вухану. Поред тога, још једна болест која је проузрокована трговином дивљим животињама и биљкама је ебола у Конгу.
Апели за забрану овог вида трговине су све гласнији, па је прошле недеље више од 200 група за заштиту животне средине послало Светској здравственој организацији (СЗО) одговарајући допис.
Свету је потребно одустајање од угљеника и убрзање циркуларне економије
Економско заустављање због вируса корона довело је до премештања производних погона ближе домовима.
С обзиром на повлачење глобализације, такав корак може довести до смањења емисије угљеника за сваки произведени предмет, што је изузетно важно ако човечанство жели да избегне глобално загревање и његове последице.
Од великог глобалног значаја је и циркуларна економија као концепција поновног коришћења, рециклирања или разлагања материјала који се користе за производњу ствари. Ковид-19 је јасно указао на недостатак личне заштитне опреме и показало се да постоји потреба за новим материјалима који се могу поново користити или рециклирати.
Ово се такође односи на значајно повећање количине средстава за чишћење у свету, који ће без сумње ускоро доспети до океана и резервоара широм света.
Природа лечи
Познати брзи тест за откривање вируса корона за само 45 минута био би немогућ да 1969. године нису откривени одговарајући ензими у изворима вреле воде у националном парку Јелоустоун. Без тог ензима који се развио у екстремном окружењу, такви брзи тестови не би били могући.
Поред тога, у природи, укључујући и на дну океана, постоји још 40 ензима који су делотворни против различитих врста вируса корона, који би се могли користити у будућем лечењу. Зато је важно разумети природну средину која нас окружује пре него што буде уништена.
Брзо повећање квалитета ваздуха је могуће
Убрзо након почетка пандемије, констатовано је озбиљно смањење нивоа загађености ваздуха, а нарочито у оним областима где је индекс аутомобилског саобраћаја смањен за око 70 одсто.
Пад цена нафте такође је допринео још активнијим споровима на тему колико брзо планета може да пређе на обновљиве изворе енергије пре него што буде прекасно.
Међусобна хиперзависност — повод за забринутост
Пораст међусобне хиперзависности и вертикална урбанизација су процеси који су током последњих 30 година примећени у многим светским регионима.
Развој глобалне трговине означавао је да ће већина људи користити авионе, као и да ће се више робе транспортовати из једне у другу земљу.
Како је очигледно на примеру вируса корона, истовремено с тим порасла је и вероватноћа преношења болести. Након завршетка коронавирусне кризе биће неопходно радикално преиспитати организованост градова, саобраћаја и производње како би се смањили ризици по будућност човечанства и планете.
„Зеленом“ покрету потребна реструктуризација
Светски лидери указују на везу планетарне и коронавирусне кризе. Међутим, да би популација од 10 милијарди људи са растућом средњом класом могла да опстане, човечанству је потребан нови радикалан пут.
Пут који ће бити изграђен не само на ниском нивоу емисије угљен-диоксида, већ и на ефикаснијој потрази за протеинима, питком водом и брижљивијем односу према ресурсима. Да би се то постигло, потребно је створити јаче институције за заштиту животне средине. Иако је „Зелени“ покрет успео да постигне неке успехе, за даљи рад ће му вероватно требати нови приступ.
Како „Форбс“ закључује, потпуно је извесно да ћемо из наредних недеља пандемије ковида-19 извући још неке нове поуке, укључујући и у контексту растуће планетарне кризе. Истовремено, тренутна ситуација пружа могућност не само за обнављање постојећих система, већ и за њихово унапређивање.
