Према наводима овог издања, летећи брод на основи динамичког ваздушног јастука, требало би да почне да се користи ове године. Према наводима, А-050, биће унапређена верзија експерименталног „Каспијског чудовишта”, који је послужио као основа за екраноплан-носач ракета „Луњ“.
Како се наводи, најпознатији и најуспешнији екранопланови СССР су појекти „Луњ" и „Орленок".
Вишетонске машине типа „Луњ“ убрзавале су до пет стотина километара на сат, биле су наоружане противбродским ракетама и практично невидљиве за радаре. Мањи по димензијама „Орленок", могао је да превезе до 150 војника и неколико борбених возила пешадије.
Тренутно конструктори предлажу Министарству одбране нову генерацију екранопланова. Захваљујући примени модерних материјала, А-050 „Чајка-2", тешка је око 50 тона и може да превезе стотину војника или девет тона терета. Помоћу авио-мотора „Чајка" ће достизати брзину до 450 километара на сат, не само на воденој површини, већ и по леду или равној степи, а моћи ће да пређе до пет хиљада километара.
Раније је министар за индустрију и трговину Русије Денис Мантуров изјавио да Русија припрема перспективни екраноплан с ракетним наоружањем. Према његовим речима, екраноплан ће се користити за заштиту Северног морског пута и патролирање Црним и Капсијским морем.
Иако екраноплани личе на авионе – они то нису. Реч је о возилима који могу да се вину у ваздух свега неколико метара изнад површине воде, а користе ефекат тла, односно силу земљине теже и функционишу на принципу сабијања ваздуха између крила екраноплана и водене површине.
Први екраноплани конструисани су Совјетском Савезу у Централном Хидрофилском Дизајнерском Бироу. У периоду од 1961. до 1990. конструисано је неколико различитих типова екраноплана, који су осим војне примене, требали да имају и цивилну сврху.