За Стефана Сурлића са Факултета политичких наука постоје два разлога због чега се инсистира на „вештачким роковима“ за постизање споразума између Београд и Приштине.
„Један је у складу са агендама великих сила и интересима појединих великих земаља које су заинтересоване да се питање Косова финално реши. Из тог разлога они те ’финалне‘ рокове прилагођавају неким својим унутарполитичким разлозима. Ако говоримо конкретно о овом последњем року до септембра, циљ је да се тај споразум постигне у јеку кампање за председничке изборе у Америци, односно, да Трамп то представи као ’једну у низу‘ својих дипломатских победа“, објашњава Сурлић.
Сваког септембра најава да ће Србија признати Косово
Он подсећа да је и раније било вештачких рокова, поготову у Бриселском дијалогу, када се говорило о року за примену ЗСО, као и за постизање финалног споразума о нормализацији односа Београда и Приштине, али то се никада није десило.
„Разлог томе је што се више гледало шта одговара силама које су заинтересоване за тај споразум, него самим странама које учествују у дијалогу и на које ће се тај споразум односити. Други разлог је тај што се проглашење независности Косова тумачило као догађај који ће временом произвести легитимитет, па ће та независност бити прихваћена од већине чланица Уједињених нација. Тако да ће Србији на крају преостати да само прихвати то као чињеницу“, каже Сурлић.
Мислили су да ћемо прихватити независност
Оно на шта се није рачунало, јесте то да Београд неће то тек тако пустити, што је довело до велике промене у међународним круговима, додаје он.
„Напросто, дошло је до спознаје да без сагласности Србије финални споразум није могућ нити је могуће обезбеђивање финалног статуса Косова. И зато се намећу вештачки рокови и покушава се извршити притисак, не толико према Приштини колико према Београду, како би се дала сагласност за тај финални споразум који би у интересу великих сила подразумевао признање Косова“, додаје Сурлић.
Драгомир Анђелковић, политички аналитичар, има сличан став као и наш претходни саговорник, с тим што додаје још један разлог.
Нигде не журимо
„Не треба да се обазиремо на рокове, јер је прошло време када је Запад могао да нам нанесе зло. Запад је данас довољно подељен да ми више не можемо да се нађемо у ситуацији као деведесетих, под санкцијама или изолацијом. Требало би да тежимо што бољим односима са Трамповом Америком, јер је она шанса да изменимо свој однос према делу Запада, али не треба да због америчких избора жртвујемо своје интересе“, наводи он.
Анђелковић истиче да није проблем у томе што западни центри немају спремне разноразне потенцијалне споразуме, већ што ти споразуми не иду нама у корист, односно, косе се са нашим виђењем ствари на цео тај процес.