Предавачима је речено да ће се предавања практично одржавати, преко емитивања уживо. Ипак, институција још увек планира да држи семинаре, радионице и учење у малим групама, са „строгим социјалним дистанцирањем“ на снази.
Портпарол Кембриџа рекао је за „ЛБЦ њуз“ да се Универзитет константно прилагођава променама током ове пандемије.
„Предавања ће и даље бити доступна на мрежи и могуће је лично угостити мање наставне групе, све док се то одговара условима социјалне дистанце. Ова одлука је донета сада да би се олакшало планирање, али биће преиспитана уколико буде промена.“
Алис Бентон, шефица службе за образовање, изјавила је за студентске новине да се тренутно праве планови којима ће обезбедити да виртуелна предавања буду „најбољег квалитета“.
Кембриџ је први који је предузео тако радикалан корак, али и други универзитети разматрају овај потез.
Челници „Расел групе“ универзитета рекли су да амфитеатар за предавања „не може да подржи просторно дистанцирање“, али су додали да се надају да ће подстаћи учење лицем у лице за мале групе.
Већина кампуса је затворена од априла, а часови и испити пресељени су на мреже.
Расте неизвесност око тога на који начин ће факултети радити следеће године, при чему ће се институције већ суочити са огромним финансијским губицима због пада студената који су из прекоокеанских земаља а који студирају у Великој Британији.
Вероватно ће се постављати питања у вези са школаринама, јер ће домаћи студенти плаћати око 10.000 евра годишње, а инострани студенти три пута више од тога.
Мишел Донелан, министарка универзитета, рекла је да институције могу наплаћивати пуну накнаду све док је онлајн учење „квалитетно“.
Но, неки студенти изразили су забринутост да се школарина неће исплатити ако се комплетна настава одвија путем интернета.
Алекс Џонс, студент друге године природних наука у Кембриџу, рекао је за ЛБЦ њуз: „Имамо тешке течајеве који захтевају контакт, и да заиста не постоји замена за наставу коју добијамо у лабораторији. Већ у овом семестру имали смо упола мање часова уживо који су првобитно били предвиђени, а отказано је и 10 сати теренског рада. Ако се иста ствар догоди следеће године, тешко је схватити колико 10.000 евра вреди када ћемо имати много мање предавања.“