Код хеликоптера Ми-6 простор за терет је величине 12х2,65х2,5 метара. У случају потребе, могао је да превезе 41. пацијента на носилима и два медицинска радника. У екстремним ситуацијама у хеликоптер се могло сместити до 150 људи. Путнички Ми-6 је био веома комфоран, са одличном топлотном изолацијом, а могао је да превезе до 70-80 путника.
Ојачани под летелице омогућавао је превоз тешке технике, на пример, два самоходна топа АСУ-57 или оклопни транспортер БТР-152, топове, хаубице или тешку инжењеријску технику. На подвесним носачима могао је да пренесе терет тежине до осам тона. Ми-6 коришћен је за транспорт опреме за бушење и ископавање руда. Модификација Ми-6ПС била је предвиђена и опремљена за потрагу и евакуацију посаде свемирских бродова.
Вишеструки светски рекордер
У октобру 1957. године овај хеликоптер подигао је терет тежак 12.004 килограма на висину од 2.432 метра. Тај догађај је постао сензација у светској авијацији, јер је Ми-6 остварио двоструко бољи резултат од америчког тешког хеликоптера С-56. То значи да је совјетски „снагатор“ могао да подигне америчку летелицу заједно са теретом.
Током државног тестирања Ми-6 је оборио још неколико светских рекорда. У априлу 1959. године подигао је пет тона терета на висину од 5.584 метра, а затим 10 тона терета на висину од 4.885 метара. У септембру 1962. године совјетски хеликоптер је подигао 20,1 тону терета на висину од 2.738 метара.
Ми-6 је 1961. године проглашен за хеликоптер који може подићи највећи терет, али и за најбржи хеликоптер на свету – 21. септембра достигао је брзину од 320 километара на час, што се раније сматрало немогућим за хеликоптере. Након две године, оборио је још један рекорд – прелетео је сто километара брзином 340,15 километара на час. 1961. године, када је Јуриј Гагарин прославио Совјетски Савез изласком у свемир, на ваздухопловној паради у Москви Ми-6 је пролетео са макетом свемирске летелице „Восток“ на подвесном носачу. Након 1980. године Ми-6 је замењен савременијом летелицом Ми-26.