Милош рецитује песму Бојана Ивановића, која говори о томе да се у Црној Гори слави одвајање од Србије и да то чине „праунуци најчаснијих Срба“, те да се сопствена црква „назива кугом“. То је, како наводи песник, „издаја Светог Василија и ђедова са Мојковца“.
Мали Милош постао је симбол литија говорећи стихове „Пркосне песме“ Добрице Ерића, те песму „Борите се, браћо Срби“.