Директорка Туристичке организације Србије Марија Лабовић рекла је за Спутњик да је током 2019. године Србију посетило више од 3,6 милиона туриста, од којих су 1.843.000 били домаћи, који су ноћили више од шест милиона пута, од укупно 10 милиона ноћења. Попуњеност смештаја тада није била потпуна, што значи да је широм Србије могло да се смести још људи.
Смештај на ударним дестинацијама у Србији – попуњен
Водећи се тим бројкама, она оцењује да је Србија спремна да ове године угости домаће туристе који ће, само донекле, надоместити недостатак страних ноћења, али напомиње да су, на ударним дестинацијама, смештаји скоро потпуно резервисани током лета.
Она нам је предочила да су јул и август скоро попуњени у Врњачкој Бањи, Сокобањи, Луковској бањи, Пролом бањи, на Златибору и Старој планини и да те дестинације већ примају резервације и за септембар и октобар.
„Неке од туристичких дестинација већ имају попуњеност од 80 или 90 одсто, али то не значи да је свуда тако. Људи ће можда морати да коригују првобитан план путовања. То да ли ће моћи да иду у жељено место зависи од тога колико брзо одлуче где ће да иду и то место резервишу“, истакла је Лабовић.
Алтернатива алтернативе
Главни уредник „Туристичке призме“ Ђорђе Михајловић истиче да три ударне дестинације за летовање у Србији – Златибор, Врњачка бања и Сокобања – имају од 65.000 до 75.000 лежајева, што није довољно, јер је потражња велика. Он зато предлаже:
„Зашто не искористити предности Палића? Зашто не отићи у Зобнатицу, која је на само пет километара од Тополе? У Тополи постоји дивно језеро за купање. Поменимо и Сребрно језеро, Дрину и прелепу Сунчану реку. У Љубовији имате и одлично етно село, Врхпоље“, наводи Михајловић и додаје да они, који већ нису, током лета посете београдска купалишта и новосадску плажу Штранд, коју сматра најлепшом на читавом току Дунава.
Да би људима указали на још опција за летовање у нашој земљи, Туристичка организација Србије је кроз своју кампању „Изабери своју авантуру, види Србију“ промовисала мање познате дестинације, међу које спадају: Доње Подунавље, пиротска и књажевачка страна Старе планине, Љубовија, Дивчибаре, Бања Врујци, Сремска Митровица, Фрушка гора, Врдник...
Цене смештаја углавном исте
Према сазнањима Марије Лабовић, цене смештаја се нису промениле у односу на исти период прошле године, што потврђује и Михајловић.
„Цене су на нивоу прошлогодишњих, јер су власници смештаја свесни ситуације и тога да су људи, који би требало да иду на годишњи одмор, примали минималце, да многи нису радили и да једноставно не могу да очекују велику потрошњу, иако је потражња велика“, предочава Михајловић.
Он напомиње да ће бити оних власника смештаја који ће подићи цене, али да ће бити у мањини. Примери за то су неколико хотела на Златибору, који тренутно за седам ноћења у двокреветним собама у јулу траже од 60.000 до чак 180.000 динара. Ипак, наш саговорних подвлачи да ће сви одговорни угоститељи задржати прошлогодишње цене.
Туристичка организација Србије апеловала је на власнике смештаја да не подижу цене у наредном периоду, како би сезона трајала дуже, а туристи били задовољни односом цене и квалитета.
Београд има места и не диже цене
Директор Туристичке организације Београда Миодраг Поповић, указао је на то да су капацитети у главном граду велики, јер у протеклом периоду хотели и приватни смештаји нису имали много гостију.
„Након 2019. године, 84 одсто ноћења у Београду су страни туристи, а 16 одсто домаћи. Можете да претпоставите која је разлика у бројности, доласцима и ноћењима у корист страних гостију. Сада су ти капацитети скоро потпуно празни“, рекао је Поповић.
Он је истакао да у Београду не постоји бојазан за тим да ли ће бити довољно смештаја за наше људе који се одлуче да током лета посете престоницу и напоменуо да цене смештаја неће расти.
Министар трговине, туризма и телекомуникација Расим Љајић изјавио је раније да ће бити издвојено две милијарде динара за туристичке ваучере за одмор у Србији које ће моћи да користи још 400.000 наших грађана.
Он је казао да је до 26. фебруара ове године подељено 160.000 ваучера и подсетио да је за мање од месец и по радних дана свих 100.000 ваучера подељено, те да је држава морала да користи средства из буџетске резерве за додатних 60.000 ваучера. Ваучери су могли да се користе у најмање 1.460 угоститељских објеката.
Прочитајте још: