Експерт за питања безбедности Зигфрид Фишер овако објашњава за Спутњик шта се крије иза ове Трампове одлуке.
Позадина читаве дискусије, како оцењује, није само Трампов наводно нови „план“ који између осталог подразумева присуство највише 25.000 америчких војника у Немачкој, него и честе претње од сада већ бившег амбасадора САД у Немачкој Ричарда Гренела, као и амбасадорке САД у Варшави Жоржет Мосбахер због растуће негативне атмосфере поводом америчког нуклеарног оружја.
Трамп је у лето 2019. године већ обећао пољском колеги Анджеју Дуди да ће размислити о пребацивању око 2.000 америчких војника из Немачке у Пољску.
Федерална влада је тек пре неки дан објавила да је о сличним идејама обавештена у америчкој влади, што је потврдила званична представница немачке владе Улрике Демер. Међутим, министарка одбране Анегрет Крамп-Каренбауер је потом изјавила да такве информације нису стигле из Вашингтона.
Експерт за безбедносну политику на Институту за међународну политику Велт трендс (WeltTrends) Зигфрид Фишер сматра да је читава прича о повлачењу трупа САД „сликовито представљена“ у стилу таблоида.
„Ако погледате чињенице, ове бројке не мењају ништа генерално гледано“, каже Фишер.
Он објашњава да је Немачка иначе много платила за 35 хиљада војника, као и за 17 хиљада цивилних службеника и чланова њихових породица, и то ће морати да чини и даље, чак и ако се број трупа смањи. Немачка је планирала да издвоји 480 милиона евра од 2012. до 2019. године за све трошкове војне изградње НАТО партнера у Немачкој, али према подацима Министарства финансија, све је отишло „скоро искључиво“ за САД.
Од 2019. до 2030. године планирано је још 650 милиона евра. Само за изградњу највеће америчке војне болнице у близини Рамштајна федерална влада је покрила трошкове пројектовања у износу од 151 милион евра.
Приговор да Немачка бесплатно добија америчку заштиту је лаж, рекао је Фишер.
Са економске тачке гледишта, постаје занимљиво када се ради о задатку свих америчких гарнизона у Немачкој, од којих се два модернизују за скоро две милијарде долара. Ти гарнизони су, наиме, значајан извор прихода за одређени регион. Ако сада оде скоро 10 хиљада војника, то неће променити стање америчке политике распоређивања трупа, сматра Фишер.
Сједињене Државе никада неће напустити Рамштајн, зато што је ово војна база која је у одређеној мери америчка енклава на немачкој територији и представља центар за војну логистику и праћење Северне Африке, Блиског истока и Источне Европе. Експерт каже да су „елоквентне“ претње о повлачењу трупа само „прљава политичка игра“ са јавношћу.
На крају крајева, историја распоређивања америчких трупа, по Фишеровом мишљењу, само је део дугорочних планова САД за Европу, које је својевремено објаснио пољско-амерички политиколог и политички саветник Збигњев Бжежински.
Дакле, САД желе да завладају такозваним европским језгром — Француска, Немачка, Пољска, Украјина. Није обавезно да се ово језгро раздваја, довољно је увући појединачне играче у своје послове, односно, слабости једног допуњавати предностима другог ради баланса, каже експерт.
„Американци су скоро изгубили Француску за време Де Гола, тамо Америка више није заступљена у војсци. Немачка је својевремено била идеално формирана по америчком обрасцу и сада је, као и раније, један од највернијих савезника. Пољска се у економском смислу све више уздиже, а уз конзервативну владу она шири, поред историјског непријатељства према Русији, и неку врсту непријатељства према Немачкој, и зато ће постати идеалан партнер Сједињеним Државама чим се Немачка мало опусти. Украјина у будућности може постати савезнички партнер, јер уз олигархијски систем који тамо постоји, то је лако учинити“.
„Благостање Немачке не зависи од тога“
Фишер је такође уверен да су сва јадиковке појединих немачких политичара због повлачења одређеног броја америчких трупа, чији број неће утицати на високотехнолошку борбену моћ америчке војске, празна прича. Благостање Немачке не зависи од тога. А у поређењу са војним демонтирањем на истоку и западу Немачке након уједињења, то су ситнице. Али изгледа да немачки политичари својим „крокодилским сузама“ желе да добију или купе положај свог великог брата у НАТО. Међутим, празна прича на политичком нивоу има објективне разлоге, признаје експерт.
„Грубо речено, распоређивање америчких снага, других по величини после Јапана, наравно, олакшава Немцима задатак да ограниче сопствене војне трошкове“.
Са друге стране, са становништа безбедносне политике, Немачка ипак остаје зависна од америчког егоизма, који није постао нарочито пријатељски и партнерски, и може бити увучена у нове америчке авантуре. Такође се успорава и европска еманципација у области безбедносне политике.
Немци без речи
У том смислу, оправдање такозваног нуклеарног учешћа Немачке, све до распоређивања америчког нуклеарног оружја у Бихелу за које је одговорно немачко ратно ваздухопловство, по Фишеровом мишљењу, није ништа друго него химера, заслепљивање, утеха у смислу да „ви Немци можете прво да кажете нешто о овој теми, али у стварности у ланцу доношења одлука немате шта да кажете“.
Зашто Анегрет Крамп-Каренбауер жели да купи од Американаца авионе који ће морати да превозе америчке нуклеарне бомбе? Зашто ове бомбе не могу превозити ловачки авиони „Јурофајтер тајфун“? Зато што САД захтевају поступак издавања дозволе, верификацију коју Американци неће дати јер желе да продају своје авионе, сматра Фишер.
Са друге стране, нуклеарно оружје на немачкој или пољској територији је средство уцене против било каквих покушаја немачке или пољске владе да се ослободе овог притиска.
„У том смислу, ми смо таоци Сједињених Држава. То је имао у виду посланик Левице у Бундестагу Грегор Гиси када је упозорио Пољску на руски одговор. Али кога то занима у Пољској“, реторички пита Фишер.
Прочитајте још:
- Амерички „гром из ведра неба“ на Берлин: Остав за 9.500 војника у Немачкој
- Генерал Хоџис: Повлачење америчких војника из Немачке – колосална грешка и поклон Кремљу
- Медији: Може ли Путин имати користи од повлачења америчких војника из Немачке