Култура после короне: Како спасити уметнике који гладују /видео/

Побољшање положаја уметника у Србији је „вечита тема“, проблем који је у овом времену добио нове димензије, али је, заправо, резултат не само актуелне глобалне кризе, него и хроничне маргинализације културе и уметности, недостатка системских решења, пропуста у дефинисању надлежности и свеопште апатије друштва у којем живимо.
Sputnik

У Београду је недавно одржана трибина „Култура после вируса“, с које су угледни домаћи уметници, интелектуалци и представници установа културе упутили апел држави да се покрене јавни дијалог о променама културне политике, као и да се под хитно обезбеди интервентна финансијска подршка за обнову и развој креативног сектора.

Да ли би формирање Фонда за културу могло да помогне решавању акутних проблема у креативном сектору, али и криза попут ове, настале услед вишемесечне немогућности уметника да раде и зарађују? Да ли је реална идеја о покретању „њу дила“ за уметнике, у оквиру којег би држава ангажовала ствараоце на разним пројектима и тиме им помогла да преживе у време кризе, али и да креирају уметничку сцену која би у наредној деценији донела одређене искораке у уметности?

Иван Меденица: Можда за планету и није добро да човек опстане

Да ли је основни проблем у култури новац, или јој недостају и јасна стратегија, визија и добра организација надлежности? Каква је судбина младих уметника који су тек крочили у свет креативне индустрије и нису у могућности да предузимају алтернативна решења, осим да се одрекну најдрагоценијег — талента и вештине? Шта уметници могу да учине сами за себе и постоји ли свест о солидарности на нашој културној сцени?

О овим и другим питањима разговарали смо с редитељем Небојшом Брадићем, некадашњим министром културе Србије, професорком Универзитета уметности у Београду Миленом Драгићевић Шешић и писцем и издавачем Владиславом Бајцем.

Коментар