Овогодишњи, 54. Битеф, биће посвећен екологији, прожетој свим другим важним друштвеним темама које заокупљају савремене уметнике. Имајући у виду то да се програм Битефа припрема и планира и по више од годину дана, може се рећи да је концепт његовог новог издања антиципаторски, као и неколико претходних.
Уметнички директор Битефа био је током протеклих месеци „звезда“ домаћих културних рубрика, с обзиром на то да су уметнички концепти, програми и слогани претходна два издања фестивала застрашујуће тачно предсказали оно са чим се цивилизација управо суочава.
Свет без људи или планета без човека
„Свет без људи“ и „Почнимо љубав из почетка“ на много различитих нивоа асоцирају на све оно што нам је донела пандемија ковида. У том смислу, готово са зебњом ишчекујемо нови слоган Битефа, који још није креиран.
Иван Меденица се слаже с констатацијом да су управо уметници они који најбоље виде шта се догађа у свету, те да уметничка дела, мимо статистике, бројки и прецизних мерења, најјезгровитије и најсажетије описују суштину свега онога са чиме се суочавамо.
„Ја сам, заправо, само врло пажљиво пратио чиме се баве уметници који се суочавају с главним изазовима савременог света, тако да је Битеф заиста неколико година имао теме и слогане који су се сада показали као антиципаторски. Не читам ја у боб, него комуницирам с уметношћу која је драгоценији извор разумевања света него наука, јер је њен поглед синтетишући. Ово са чим се сада суочавамо, јесте парадокс ускостручног профилисања у области науке. Данас када кажемо ’струка‘, говоримо само о томе шта мисле вирусолози и епидемиолози. Где су психолози, психијатри, економисти, кардиолози? Да ли ми старе људе штитимо тиме што их два месеца затворимо у кућу, смањујући ризик од заразе ковидом, али повећавајући опасност од депресије, кардиоваскуларних проблема? Уметност управо има ту предност да, иако не барата прецизним подацима као наука, може интуитивно и аналитички да оствари један свеобухватнији, дубљи увид у феномене“, сматра наш саговорник.
Хомо сапијенс — најгеноциднија врста у историји
Позивајући се на ставове чувеног израелског историчара Јувала Ное Харарија, који ће „бити значајно име на овогодишњем Битефу“, Меденица наводи да се пандемија короне може посматрати пре свега као еколошки проблем.
„Пандемија је настала као резултат онога о чему Харари, аутор књига ’Сапијенс — Кратка историја човечанства‘ и ’Хомо деус — Кратка историја сутрашњице‘ пише: да је човек најгеноциднија врста у историји и да је то једина животињска врста која је самостално пореметила глобални екосистем, чак више него тектонски поремећаји, ледена доба и слично. Све геолошке промене и трауме су биле географски лоциране, нису се тицале целе планете Земље. Глобални екосистем је био нарушен тек дејством хомо сапијенса. И пандемије, појаве нових вируса, јесу у доброј мери последица нарушавања тог еколошког система“, наводи Меденица.
Ако не извучемо поуке, следећи удар ће бити тежи
Претходна издања Битефа указивала су, поред осталог, на проблеме које носи убрзавање живота, на опасности које крију десничарски покрети, популизам и други глобални друштвени феномени који, уколико се буду отели контроли, могу да доведу до „света без људи“. На питање да ли верује да догађаји попут пандемије короне могу бити нека врста упозорења за човечанство, Меденица одговара:
„Ако не научимо ништа и не извучемо никакве поуке, следећи овакав удар ће бити само озбиљнији и тежи. Није ово никакав катастрофизам, али ово је сувише озбиљан глобални удар да би се све вратило на старо. Имамо већ артикулисан став светских уметника и интелектуалаца да морамо да ревидирамо своје понашање“, наводи Меденица.
Напомињући да иако некад може звучати као флоскула да су уметници ти који увек први пробијају баријере, Меденица наглашава да то јесте истина, „поготово сада, када се чини да је наука страшно инструментализована политиком и капиталом“.
„Враћам се на Харарија. Он, заправо, говори о томе да све футуристичке, постхуманистичке пројекције будућности људског рода и наше цивилизације, од вештачке интелигенције, преко разних биохемијских и генетских експеримената који доводе у питање концепт људскости, надограђују наш биолошки систем и претварају нас у киборге, заправо могу да доведу до тога да се човеку први пут у историји догоди оно што је он учинио другим животињама. Људи су друге животиње подредили себи, али сада би могло да се деси да вештачка интелигенција коју сами стварају, потчини њих. Сви ти експерименти који стварају озбиљне моралне, филозофске, па и правне и политичке дилеме, и контроверзни су, упитни, дискутабилни, примарно настају да би се лечиле неке болести. Свако од нас ће да се упита да ли жели да буде чипован, али нико неће имати проблем са слушним апаратом, технолошким елементом који нам се убацује у организам. Где је та граница, где престајеш да лечиш, а почињеш да врачаш, да мењаш стварност и биологију? То је тај велики изазов“, наводи наш саговорник, напомињући, уз одређену дозу горчине, да „за планету можда и није добро да човек опстане“.
Када је демократија постала утопија?
Образлажући оријентисаност 54. Битефа ка еколошким темама, Меденица указује и на то да су политичке одлуке први предуслов за заштиту природе, али да су главна препрека за то интереси капитала.
„Зашто је природа угрожена? Зато што ће споразум из Кјотоа прве погазити САД и друге велике силе. Веома је важно да проблеми емисије штетних гасова буду решени, али то је могуће само уз политичке одлуке које директно штете финансијским интересима капитала. У свету више нема правих демократија, то су све експозитуре интереса капитала. Шта би било идеално? Да имамо праву репрезентативну демократију, да наши парламенти свуда у свету и наше владе одражавају већинско мишљење грађана, да су ти грађани довољно еманциповани и едуковани и да кроз те парламенте делегирају своју вољу властима које ће у општем, јавном интересу да штите природу од захтева капитала. Али то звучи као утопија“, забринуто констатује Меденица.
Планови А, Б и Ц за 54. Битеф
Битеф би требало да буде одржан у свом уобичајеном термину, у септембру. За сада се програм, како истиче наш саговорник, припрема као „регуларно, али мало скромније издање Битефа“. У обзир су узете све мере против ширења заразе, уколико буду неопходне на јесен, али много тога зависи и од тога да ли ће инострани гости моћи да путују и под којим условима.
Организатори Битефа, наравно, имају и „план Б“, за случај да већи број планираних представа буде отказан због пандемије. Идеја је да се фестивал или одложи, или да се представе играју током целе године, онда када одређене трупе буду могле да допутују у Србију.
„Варијанта Ц је да заиста све мора да се откаже. Онда ћемо размишљати о неком алтернативном издању Битефа, али то свакако неће бити серија снимака позоришних представа на Јутјубу које су позване, али не могу доћи на Битеф“, категоричан је Меденица.
