Кулеба је претходно изјавио да украјинске власти намећу ситуације у којима наводно прва мора да реагује Русија. Он је такав приступ у интервјуу за „Укринформу“ назвао „офанзивном дипломатијом“. Шеф украјинске дипоматије рекао је да Украјина активно примењује такву дипломатију, што потврђују посете њених делегација Берлину и Паризу у циљу подстицања преговора у „нормандијском формату“.
Као примере он је навео одржавање преговора контакт групе путем видео-конференција у условима епидемије, као и проширење састава украјинске делегације члановима владе и такозваним представницима Донбаса, у које спада неколико људи који су напустили тај регион 2014. године.
Према речима Пушкова, украјински министар спољних послова је „у праву само смислу да Украјина изнова и изнова понавља своје грешке покушавајући да заобиђе Минске споразуме, при чему сваки пут безуспешно“.
„А Донбас је све даље од Украјине. У том смислу је 'офанзивна'“, написао је политичар на свом Твитер налогу.
Раније је Кулеба изјавио да је спреман за преговоре са руским колегом Сергејем Лавровом, истакавши да Мински процес, који је усмерен на решавање ситуације у Донбасу – „није мртав“.
Он је додао да Мински процес „држи у животу немачко-француски респиратор“.
Мински споразуми су потписани 2015. године у циљу решавања ситуације на истоку Украјине, а Москва истиче да до сад ниједна од одредби није у потпуности реализована.
Украјинске власти су у априлу 2014. године започеле војну операцију против самопроглашених Луганске и Доњецке Републике, које су прогласиле независност након државног преврата у земљи. Према последњим подацима УН-а, у сукобу је до сада страдало око 13.000 људи. Питање решавања кризе се разматра, између осталог, на састанцима Контакт-групе у Минску, која је од септембра 2014. године усвојила три документа која регулишу деескалацију конфликта. Међутим, и након споразума о примирју, између зараћених страна настављају се гранатирања.