Кулеба је претходно изјавио да украјинске власти намећу ситуације у којима наводно прва мора да реагује Русија. Он је такав приступ у интервјуу за „Укринформу“ назвао „офанзивном дипломатијом“. Шеф украјинске дипоматије рекао је да Украјина активно примењује такву дипломатију, што потврђују посете њених делегација Берлину и Паризу у циљу подстицања преговора у „нормандијском формату“.
Као примере он је навео одржавање преговора контакт групе путем видео-конференција у условима епидемије, као и проширење састава украјинске делегације члановима владе и такозваним представницима Донбаса, у које спада неколико људи који су напустили тај регион 2014. године.
Према речима Пушкова, украјински министар спољних послова је „у праву само смислу да Украјина изнова и изнова понавља своје грешке покушавајући да заобиђе Минске споразуме, при чему сваки пут безуспешно“.
„А Донбас је све даље од Украјине. У том смислу је 'офанзивна'“, написао је политичар на свом Твитер налогу.
Когда глава МИД Украины толкует о «наступательной дипломатии», он прав в том смысле, что Украина раз за разом наступает на одни и те же грабли: пытается обойти Минские соглашения - и всякий раз безуспешно. А Донбасс от Украины - все дальше. В этом смысле «наступательная».
— Алексей Пушков (@Alexey_Pushkov) June 14, 2020
Раније је Кулеба изјавио да је спреман за преговоре са руским колегом Сергејем Лавровом, истакавши да Мински процес, који је усмерен на решавање ситуације у Донбасу – „није мртав“.
Он је додао да Мински процес „држи у животу немачко-француски респиратор“.
Мински споразуми су потписани 2015. године у циљу решавања ситуације на истоку Украјине, а Москва истиче да до сад ниједна од одредби није у потпуности реализована.
Украјинске власти су у априлу 2014. године започеле војну операцију против самопроглашених Луганске и Доњецке Републике, које су прогласиле независност након државног преврата у земљи. Према последњим подацима УН-а, у сукобу је до сада страдало око 13.000 људи. Питање решавања кризе се разматра, између осталог, на састанцима Контакт-групе у Минску, која је од септембра 2014. године усвојила три документа која регулишу деескалацију конфликта. Међутим, и након споразума о примирју, између зараћених страна настављају се гранатирања.
