„Заједно, са нашим народом, сведочимо дешавањима у Будви и осталим градовима Црне Горе. Заједно се боримо, ризикујемо, и животима и телима бранимо наше, оно што су они, ДПС плаћени назвали њиховим. Овако, као у Будви, почињала је свака тродеценијска отимачина народне воље“, наводи Милачић у позиву за обједињавање опозиције у Црној Гори.
Како додаје, после „отимачине народне власти, јасно је да уз ДПС може стати и остати само човек који своје презиме носи као нешто туђе, што му по прецима више ни не припада“.
„Са својим репресивним апаратом, ДПС је већ увелико у предизборној кампањи, али у анти-кампањи, у реклами безакоња и насиља које не штеди никог, па ни децу, ни жене, ни старе, јер за њих наша деца, наше супруге, сестре и наши родитељи нису људи, већ део непоробљеног народа који ће они, по цени за коју не питају колико кошта, полицијом покушати да покоре. Они ће нас, полицијом која, а то смо јуче добро видели, више ни по чему није наша, која туче везане људе, која туче јер је послата да туче, која у човеку убија веру у људе, они ће нас таквом полицијом, полицијом пакла, полицијом најцрње Црне Горе, прогонити", подвлачи председник Праве Црне Горе.
„Браћо и сестре из опозиције, више немамо право да се дијелимо јер од тога ДПС живи. Од тога обитава, од наших разлика, наших неразумевања, беспотребних надмудривања, ударали смо брат на брата, разликовали смо се па делили у колоне, да тако разједињени стигнемо до истог циља. Док нас они, непријатељи нашег народа и нас самих ударају, заклон нисмо тражили у опозиционој браћи, као да нисмо хтели да видимо оно што нам је сада јасно, да је опозициони брат наш једини штит од безакоња. Да се против наоружане, а незаконите силе можемо борити само силом слободе".
Каже да је „годинама успавану Црну Гору пробудио Бог".
„Његов зов је у свима нама, његов вапај за правдом, његовим ехом одзвања народ Црне Горе. Заједно смо уз Српску православну цркву, и са народом и са Богом чувамо оно што су нам векови завештали. Заједно са народом били смо у Будви и народ је био уз нас. Будвом смо показали како се јединство ничим не може сломити ни поткупити, па зашто онда и мимо Будве да не будемо браћа. Браћа по борби, браћа по једној опозиционој крви, најрођенији у тиранији, ако нас народ дозива да се ујединимо, имамо ли право да не будемо једно".
У позиву опозицији, Милачић пита „имамо ли право да будемо разједињени, кад смо једном давно, у нашим прецима, рођени заједно, па васкрсли за њихову борбу".
„Наше јединство дугујемо пра-оцу, који нас је створио да заједно стојимо и постојимо, који нас буди, за наш народ, да заједно поведемо борбу у име пра-образа наших прошлих. Таквим јединством побеђивали су зло пре нас. Таквим јединством и ми ћемо победити зло. Пружам вам братску руку, за заједничку опозициону борбу, за заједништво које нам је потребније него икада, на истој линији пред народом, на истој линији пред Богом, за наш народ и позивам вас да уједињени у борби победимо и ослободимо Црну Гору, колико год коштала цена наше победе", закључује Милачић.