Учествујући на међународној конференцији „Београдски контрапункт 2020“, која је ове године била посвећена теми „Уметност и мит“, Емир Кустурица је истакао да, упркос томе што верује да вирус корона заиста постоји и да јесте опасан, он представља и „један од путева, прокрчених новим виртуелним каналима, у којима људска свест постаје део фикције“, креиране управо на идеји о застрашивању.
Ријалити као припрема за пандемију
Кустурица сматра да је читаво човечанство одавно припремано за пандемију короне, пре свега кроз феномен ријалитија.
„У нашу свест и животе се одавно уселио ријалити као појам, светска драма је претрпела најужаснији удар и претворила се у уметности које саме по себи нису дело, него су једна могућа поставка, досетка. Имамо свакодневни живот у којем се деси толико ствари да су сама уметност и литература неважне. А где се дешавају те ствари? Управо у ријалити програмима, који нас исцрпљују до те мере, да најлакше можемо сами себе да замрзимо“, рекао је редитељ.
Угледни редитељ се запитао шта је то што вирус корона издваја из низа великих пошасти које су током историје задесиле човечанство.
„Ми сада живимо у доба мита короне, о којој се мало зна и у којој учествују готово сви први пут на нашој планети. Колико сам схватио, разговарати о миту и митологији је врло подстицајно данас, јер живимо у време инстант митова који су врло пажљиво и идеолошки пројектовани као база савременог човека“, рекао је Кустурица.
Истичући да није присталица принципа завере, али да верује у криптоисториографију која веома често, након пола века, открива оно што се заиста догодило раније, Кустурица је констатовао да човечанство „има довољно кључева за откључавање митова и довољно памети да их дешифрује“.
„Видимо да корона има врло ефикасно политичко дејство, она је веома добар тржишни производ... Један од главних генератора светких митова од шездесетих година до данас је, ипак, телевизија и узак круг људи који нам задаје задатке које ми не можемо тако лако да решимо. Зашто? Јер смо уплашени“, упозорио је Кустурица.
Обраћајући се осталим учесницима конференције, која је ове године, због услова изазваних пандемијом короне први пут одржана у онлајн формату, Кустурица је констатовао да је „страх толики да чак и они који о томе разговарају не могу да се састану уживо, него разговарају виртуелно и тиме, као и многи други, доказују да је живот, заправо, изгубио своје основно дејство и да су се људи преселили у другу сферу“.
Да ли смо достојни слободе
Руски писац Дмитриј Данилов посебно се осврнуо на однос слободе и безбедности, парафразирајући мисао Бенџамина Френклина да „људи који су спремни да се одрекну слободе ради безбедности нису достојни ни слободе, ни безбедности“.
„На примеру короне видели смо врло интересантну слику: читаво становништво савременог западног света једногласно је изабрало и пристало да да део своје слободе. У свим земљама западног света били су озбиљно ограничени слобода кретања, рада, слобода пословања, а није, колико сам пратио, било ниједног озбиљног протеста, није било питања како то утиче на слободу људи и колико је у реду да се она ограничава. Сви су једнодушно схватили да су спремни да се лише слободе због вируса. Врло је лако становништо западног света увести у домаћу изолацију“, сматра Данилов.
Према његовим речима, данас се формирају митови о новом односу према слободи и безбедности, које ће човечанство осмишљавати не само деценијама него и вековима.
„Немојте мислити да сам против мера безбедности и карантина, али феномен да није било ниједног протеста је интересантан. Слобода пред нашим очима престаје да буде главна, а већу вредност има безбедност. Требало би о томе размислити“, упозорио је Данилов.
Ко ће бити нови глобални јунак
Министар културе и информисања Србије Владан Вукосављевић је оценио да данас присуствујемо стварању мита о подизању човек после великог пада.
„Захваљујући великој несрећи која је физички погодила људе, почела је да се обнавља природа. И ето елемената за мит: човечанство доживљава мит због своје грамзивости, због историјски непримереног уништавања природе и животне средине у којој обитавамо, а онда природа као неки митски јунак кажњава људе опасношћу која га враћа у пређашњи ред. Сви елементи мита су ту: имамо пад и страдање, али за сада не знамо да ли ће бити поновног рађања јунака, излеченог од грехова и заблуда у којима је живео пре свог пада. Остаје финале које ћемо имати у времену испред себе“, закључио је Владан Вукосављевић.
Чудовиште из лавиринта
Македонског писца Александра Прокопијева пандемија вируса корона асоцира на старогрчки мит о Минотауру, страшном чудовишту које дубоко унутар лавиринта чека своје жртве и убија их.
„Тај мит је одавно ушао у човечанство и културе разних раздобља човечанства, све до Борхеса, Пикаса. Зашто је он представљен као полубик - получовек и зашто је смештен у лавиринт? Лавиринт сам по себи је прилично мучна и тешка ствар, а Минотаур који тамо чека жртве представља нешто што је туђе, различито, опасно. Пошто је ушао у грчки мит, представљен је као чудовиште које губи битку, јер убрзо после тога минојска цивилизација престаје да постоји. Можда је то начин да се сагледа ново чудовиште“, сматра Прокопијев.
Према његовом мишљењу, визуализација мита о корони је планетарна и може да нас усмери ка томе да размислимо да ли је то ситуација у којој један облик мишљења о свету доживљава свој крах и да ли појава тог вируса има симболику која нас упозорава да треба да престанемо с постојећим начином потрошње, непажње, саможивости.
„Баш зато је тај ковид дошао да нас опомене да нисмо трајни и да наша цивилизација, колико год да уживамо у њој, и колико год да је хвалимо да је забавна, да се лепо живи у њој - и то само у делу света - представља знак да тај свет више није довољан“, упозорио је Прокопијев.
Мит о новом добу
Америчка ауторка Теа Обрехт позвала се на речи Џозефа Кембела који је осамдесетих година говорио о томе да је свету потребна нова митологија, назвавши је „космологијом“.
„Свету је потребан нови мит, а и Карл Саган је говорио да би требало што пре да дођу ванземаљци да бисмо сви могли да се окупимо око истог мита. Постоји глобална опсесија митовима апокалипсе, смака света, у протеклих 15 година, јер се бавимо климатским променама и њиховом улогом у крају цивилизације. Пандемија ће бити плодно тле за разне приче, за један нови мит, заснован на оправданој борби, непријатељу који је побеђен и новом добу које следи. Свака борба је циклична и никада се не зауставља, и питам се да ли ће нас пандемија и митологија настала из ње одвратити од приче да је ово последња битка и да више нећемо моћи да се боримо“, навела је саговорница из САД.
Учесници конференције, међу којима су били и књижевници Едуардо Мога из Шпаније, Верн Тисен из Канаде и Ханес Хофбауер из Аустрије, сложили су се да криза изазвана вирусом корона не само да призива митове о апокалипси, већ актуализује и питање о новим путевима развоја на цивилизацијском нивоу.
Они су истакли да уметност може имати значајну улогу у отпору манипулацијама којима смо глобално изложени, те да у митовима може пронаћи и подстицај за отпор наметнутим истинама и односима моћи, кроз веру у вредност личног чина и људског стваралаштва.
Конференцију „Београдски контрапункт“ организовао је Завод за проучавање културног развитка, а виртуелни сусрет аутора приређен је 18. јуна.