Он подсећа да одлука која се искључиво односи на запошљавање људи са Западног Балкана, па тако и из Србије, за које су предвиђене олакшице, истиче са завршетком ове године и да се већ дуже расправљало да ли је она неопходна у ситуацији када и многобројни мигранти у Немачкој чекају на азил и посао.
Одлука подразумева олакшано запошљавање радника са ових простора, јер нису у обавези да имају квалификације које признаје Немачка, нити да знају немачки језик.
Мада формално још није донета нова одлука, јер је она још у форми предлога немачког Министарства рада, по оцени Радичевића, сасвим је извесно да ће она бити изгласана, с обзиром на то да је она резултат преговора унутарвладајуће коалиције, демохришћана и социјалдемократа.
Предлог демохришћана Ангеле Меркел био је да се смањи број радника са Западног Балкана на 15.000 радника, али су и социјалдемократе и опозиција мислили другачије.
„Претпостављам да су дошли до неког компромиса, будући да су социјалдемократе биле да се број не ограничава и сад је квота 25.000, што је не толико мање него што је иначе долазило. У прошлој години је по основу још важеће одлуке у Немачку дошло 27.000 људи са Западног Балкана“, каже саговорник Спутњика.
Немачки грађевинци би и даље раднике са Балкана
То је, како напомиње, мало смањење, мање од 10 одсто и одлука ће почети да важи по истеку садашње, односно од 1. јануара идуће године, па до 2023, а виза ће бити везана за уговор, што је најчешће на годину, или две.
Радичевић истиче да су за продужење одлуке били и опозициони Зелени и левица, али и грађевинска индустрија, којој требају радници са Балкана који су се до сада показали као добри.
Испоставило се, како каже, да иако је удар короне на немачку привреду довео до отказа, за људе са овдашњих простора посла има. Изузетак је, додаје он, угоститељство, као и свуда у свету и ту ће се сигурно тешко добијати послови.
У грађевини је потражња и те како велика, па чак и у неким другим делатностима које нису директно погођене последицама пандемије, попут здравственог сектора, истиче наш саговорник.
Он је указао на податак који потврђује да у Немачкој постоји потреба и за квалификованом радном снагом.
Прошле године је по основу те посебне одлуке са Западног Балкана дошло 27.000 неквалификованих радника, а укупно и по другим основама у Немачку је са ових простора дошло 65.500 људи.
„Постоји податак да је скоро 60 одсто радне снаге са Западног Балкана која ради у Немачкој квалификована радна снага, са конкретним квалификацијама које су признате у Немачкој, па се може рећи да се подједнако траже и поједине специјалности, као и обични физички радници“, истиче дописник из Немачке.
Међутим, он указује да је већ неколико година проблем са добијањем визе. Иако је немачко Министарство спољних послова повећало број особља у конзулатима, велики је застој у њима свуда на Балкану, због чега се упркос добијеном послу на улазак у Немачку чека више од годину дана.
А Србија ће да увози грађевинце
Тако је у 2018. Агенција за запошљавање издала 46.000 одобрења да неко аплицира за визу, а на крају је само 21.000 људи по тим специјалним условима и добила визу.
Колико ће вест о продужетку одлуке вероватно обрадовати значајан број оних који су у потрази за послом, толико саветник у гранском синдикату „Независност“ Зоран Ристић позива на опрез.
„Што се тиче те најаве да ће се продужити могућност уласка радне снаге са Западног Балкана у Немачку, то је нешто што може негативно да утиче на ситуацију у Србији, с обзиром на то да ти производни радници који су потребни Немачкој, све више недостају Србији. Свакако треба тражити механизам да радну снагу задржимо, што подразумева обезбеђивање адекватних услова рада, адекватних зарада и сигурну перспективу за оне људе који остају у Србији“, каже Ристић за Спутњик.
Мањак перспективе је оно што су сви који су одлазили у иностранство наводили као оно што је било пресудно за напуштање земље.
„Ми ћемо доћи у ситуацију да ти радници који су нискоквалификовани, али с друге стране раде посао који је дефицитаран на тржишту, одлазе у Немачку, а ми ћемо да увозимо радну снагу не само из суседних, него можда и из неких далеких земаља, или да запошљавамо мигранте. То ће бити логична последица уколико не будемо нашли модел да раднике који нама требају задржимо у Србији“, упозорио је Ристић.
Он подсећа да већ имамо грађевинске фирме које ангажују људе из иностранства, не само на приватним пројектима, па и на црно, него и оним од државног значаја.