Нарастао је „праведни” монструм: Гиљотина за свакога ко мисли другачије

Политичка коректност је само мали део, ембрион из ког су настали култура изопштавања и „ратници друштвене правде“ који су отишли далеко од изворног појма и постали политички монструм који укида слободу говора.
Sputnik

Тако је новинар и политиколог Зоран Ћирјаковић за Спутњик прокоментарисао последњу поруку Ника Кејва коју су пренели бројни светски медији.

Аустралијски музичар покренуо је опширну полемику на интернету о политичкој коректности и култури изопштавања (cancel culture), написавши на свом сајту „Ред хенд фајлс“ да је политичка коректност израсла у најнесрећнију религију света, док култура изопштавања, којом се сви који мисле другачије разапињу у јавном простору, сакати креативност читавог друштва.

Нарастао је „праведни” монструм: Гиљотина за свакога ко мисли другачије

Свој текст Кејв је закључио питањем – можда смо се упутили ка равноправнијем друштву, али које ћемо суштинске вредности изгубити у том процесу?

Култура изопштавања – гиљотина за неистомишљенике

Ћирјаковић појашњава да се култура изопштавања фокусира на политике идентитета, првенствено мањинских, родних и расних и да се њоме тежи ка исправљању „историјских неправди“, са идејом да се створи „праведно друштво“, с тим што одређени говор и речи нису више само забрањени, већ правоверје мора да се активно, свакодневно потврђује.

Улогу полиције у тој култури пре свега обавља елитистички и либерално пристрасни Твитер, каже наш саговорник.

„Неопходно је бити на тој јако уској линији и стално се изјашњавати у прилог нових догми. Томе су се прикључиле и корпорације и батина друштвених медија која је кључна полуга тог преласка из културе политичке коректности у културу која је више поништавање него изопштавање, јер ви нестајете. Нисте изопштени са стране, већ не смете да постојите. То се односи на људе, организације, цркве, установе и то је оно што је довело до потпуне поларизације у САД“, објашњава Ћирјаковић.

Он указује на то да је та култура метастазирала у САД и Великој Британији и да се то одражава и на Европу.

„Речи повређују. На универзитетима не можете да говорите слободно. Све је питање повреде. Студенти у Америци одбијају да се суоче са другачијим мишљењем. То је јако лоше за развој америчког друштва“, сматра Ћирјаковић.

Утицај познатих битан за развој друштва

Премда не верује да рок личности могу да промене свет, програмски директор Демостата Зоран Пановић сматра да могу да дају наду, те указује на то да, иако у својим песмама никада није био политичан, Кејв због своје комплексне личности има јак ауторитет, који му дозвољава такве изјаве, и велики број обожавалаца.

Политичка коректност је најнесрећнија религија света: Чувени музичар о модерној цензури

„То је један музичар, аутор који може без икакве рекламе да напуни било какав коцнертни простор. Ник Кејв ће у Београду увек имати распродату Арену, без икакве рекламе. Утицај на базу обожавалаца је јако битан, а Кејвови фанови су људи који су самосвеснији, интроспективнији, а из тога врло лако могу бити и политички освешћенији“, истиче Пановић.

Он слаже се са тезом коју је изнео Кејв и мишљења је да све што је наметнуто као нека врста догме – није добро.

„У бившој Југославији имали смо наметнуту идеолошку коректност, а видели смо шта је после испало. Треба доћи до тог степена разумевања и толеранције да се са припадником друге нације комуницира уз помоћ стереотипа и ствари које су, назови, увредљиве, а да се он не увреди. Да не мораш да се устручаваш и пазиш шта ћеш рећи, али то није лако постићи“, сматра Пановић.

Нарастао је „праведни” монструм: Гиљотина за свакога ко мисли другачије

Према Речнику америчке баштине енглеског језика (The American Heritage Dictionary of the English Language) политичка коректност представља избегавање израза или поступака који могу изгледати као да њима хоће да се изопште, маргинализују или увреде људи који су социјално угрожени или дискриминисани.

Термин култура изопштавања усталио се последњих година на енглеском говорном подручју, пре свега у САД, и представља праксу којом појединци јавно ускраћују подршку јавним личностима или компанијама које су урадиле или рекле нешто што се сматра осуђујућим или увредљивим. Најчешће се примењује на друштвеним мрежама.

Прочитајте још:

Коментар