Истражујемо: Спрема ли се поскупљење меса у Србији

Велики пад туризма и угоститељства одразио се на потрошњу меса, али су се и у тешким условима пандемије Ковида 19 произвођачи меса добро организовали и пословали позитивно, а извоз јунетине у Турску вишеструко увећали, каже секретар Удружења за сточарство у ПКС Ненад Будимовић. Ако и дође до поскупљења свињског меса оно ће, сматра, бити неосетно.
Sputnik

Саговорник Спутњика напомиње да од почетка пандемије производња меса која је везана за примарну производњу животиња није забележила пад и у трговинама се ниједног тренутка није оскудевало у тим основним животним намирницама.

Пала потрошња, не и производња меса – хоће ли бити поскупљења

„Цене товљеника су биле задовољавајуће, што  значи да фармери нису били на губитку, већ да послују са позтитивним ефектом. Извоз тих прерађевина је био омогућен тако што су на иницијативу ПКС, направљени такозвани зелени коридори за извоз првенствено у ЦЕФТА државе, БиХ, Северну Македонију и Црну Гору“, напомиње Будимовић.
Резултати прошлогодишње иницијативе и државе и фармера да се уђе у већи тов јунади дала је резултате крајем априла ове године када се створио вишак бикова и раст производње јунећег меса.

„Изненађујуће добар извоз јунећег меса био је у Турску - 1.300 тона за првих шест месеци ове године, што је доста велики раст у односу на прошлу годину за исти период. Прошле године је то било на врло ниском нивоу. Тих 1.300 тона Турска је повукла без обзира на пандемију и то оног квалитетнијег, незамрзнутог меса“, истиче Будимовић.

Кини треба свињетина

У Европску унију је, како наводи,  отишло свега 150 тона и неких 100 тона у Кину и тренутно имамо вишак око 3.000 тона јунади, односно јунећег меса. То је оно што би требало реализовати кроз извоз и фармерима омогућити да се ослободе животиња, јер су дошле до одређене килаже када њихово напредовање више није исплативо, објашњава секретар Удружења за сточарство.

Истражујемо: Спрема ли се поскупљење меса у Србији

„Када говоримо о свињском месу, био је велики увоз меса и прерађевина од тог меса у првих шест месеци јер се појавио вишак на тржишту Европе зато што је Кина као велики увозник свињског меса донела одлуку, вероватно из неких разлога који нису економске природе, да не купује месо из Немачке, односно ЕУ“, каже Будимовић.
Ипак, чињеница је, како додаје, да ће Кина имати потребу за увозом свињског меса од 25 одсто зато што је морала да уништи 400 милиона комада свиња због афричке куге и ту ситуацију бисмо могли да искористимо.
Оно о чему, по његовом мишљењу, не треба да размишљамо, је извоз свињетине у ЕУ, која не увози месо свиња вакцинисаних од свињске куге. Иако смо престали са вакцинацијом на крају прошле године, треба да прође три године од краја вакцинисања и без појаве случајева обољевања да би добили статус слободне државе од свињске куге, објашњава Будимовић. Он, међутим, додаје да сигурно можемо да размишљамо о извозу прерађевина високог квалитета јер имамо могућност извоза термички обрађеног свињског меса.

Увозимо јефтиније, а наше је здравије

Будимовић напомиње да смо у првих шест месеци у односу на исти период прошле године повећали извоз таквих трајних прерађевина у ЕУ за два одсто, али смо зато и увезли много свињског меса за прераду које је јефтиније од нашег и то чак 40 одсто више него у истом периоду прошле године.

„Највеће осцилације имају примарни произвођачи и кланична индустрија, а притом се доста увози готових производа. Када погледате у хипермаркетима порекло тих производа, то је цела Европа на списку. И Мађарска и Словачка и Пољска и Шпанија и Немачка и Белгија...  Немам ништа против тога, али ми наше квалитетне производе од животиња које нису гајене ГМО сојом не можемо да пласирамо због цене, јер нама је соја скупа и не смемо да користимо ГМО, као што је то случај у ЕУ“, истиче Будимовић.

Нисмо искористили да укажемо на то да наш производ кошта више зато што је од животиња храњених на такав здрав начин. А Србија, како сматра, има најбоље уговоре од свих држава у Европи – са Турском, са Руском Федерацијом, са Кином, са ЕУ, са ЦЕФТА. Шта ћете боље од таквог тржишта, приметио је наш саговорник.

Истражујемо: Спрема ли се поскупљење меса у Србији
Хоће ли поскупети

Поједини произвођачи сматрају да ће се кретања на светском тржишти, првенствено односи између ЕУ и Кине и већих потреба за месом у Кини, одразити и на цене, пре свега, свињског меса код нас.
Тај скок цена у малопродаји не би требало да буде већи од осам одсто уколико би, према тим предвиђањима, цена живе ваге свиња која је у међувремену била чак и у паду, била већа за 20 динара по килограму.
На питање има ли разлога да цена меса у трговинама буде повећана, наш саговорник одговара питањем:
„Можда ће се вратити цена товљеника, али тај раст од седам-осам одсто у малопродаји о ком поједини медији пишу, неће драстично ништа да промени. Ја мислим да ми имамо довољну производњу и свињског и јунећег меса. Зашто би поскупела јунетина у тренутку када имамо вишак од 3.000 тона“. 

Коментар