Злочин без казне: Хрватски држављанин годинама вара српске предузетнике

Хрватски држављанин, злоупотребљавајући тренутак у којем предузетницима на наплату стиже велики број дажбина, доводи у заблуду власнике предузећа у Србији већ другу годину заредом и тако долази до новца.
Sputnik

Писма и уплатнице које ових дана стижу на адресе многих фирми у Србији, а у којима се тражи уплата за извесни привредни регистар и до 15.000 динара, шаље предузеће иза кога стоји извесни Кристијан Грубишић, држављанин Хрватске.

Према званичним подацима АПР, Грубишић је једини оснивач фирме „Дигитална платформа“ која управља интернет страницом привредни-регистар.рс, а чији је назив готово идентичан Агенцији за привредни регистар.

У Агенцији за привредне регистре кажу за „Блиц“ да је у питању фирма која је и прошле године на исти начин многе привреднике доводила у заблуду, узимајући им новац, као и да сада то исто раде, али под другим називом.

Фирму „Дигитална платформа“ Грубишић је регистровао у фебруару ове године на Новом Београду са оснивачким капиталом од 1.000 динара. За делатност фирме је навео истраживање тржишта и испитивање јавног мњења.

„Та фирма је и прошле године слала дописе фирмама. Сада је она угашена јер јој је рачун блокиран, а у фебруару је регистрована нова са којом настављају да „лове“ привредне субјекте. Ми сада поново упозоравамо своје кориснике да обрате пажњу на дописе „Привредног-регистра.рс”, којима се позивају да се упишу у поменути регистар, с обзиром да исти не представља званични регистар Агенције за привредне регистре", кажу у АПР.

Како додају, у питању је довођење у заблуду привредних субјеката да дописе упућује Регистар привредних субјеката који води АПР због чега су се у ранијем периоду више пута обраћали МУП и Тужилаштву.

Како се наводи на једној уплатници у коју је „Блиц“ имао увид, тражена накнада за упис у регистар је 4.500 динара, а рок за уплату је 15 дана. Уколико се овај рок не испоштује, тачније како се наводи, уколико се уплата не изврши до 12. октобра, накнада је скоро неколико пута већа и износи 15.000 динара. 

Пет најчешћих превара на интернету: Како да се заштитите

И прошле године баш у ово време појавила се слична прича. Привредни субјекти у Србији добијали су сличне уплатнице на износе од 5.000 динара, односно 16.000.

Коментаришући ову чињеницу познаваоци кажу да је ово време када фирмама на наплату долази више ствари, те да је то моменат када их је могуће пре довести у ситуацију да помисле да тражену накнаду заиста треба и да плате.

Прочитајте још:

Коментар