1. Пхисинг
Лажни мејлови и остале поруке (које се шаљу путем СМС-а, Твитера, Скајпа и било којих других апликација за комуникацију) могу вас навести да дате своје личне податке. Све што је потребно је наизглед веродостојна порука, и неколико тренутака касније - преварени сте. Зашто бисте то дозволили? Захваљујући начину на који се креира порука, графици и свему осталом што вас може навести да је у питању сасвим легитимна порука или интернет-страница. Прави логотип ту и тамо, образац за остављање података, и уколико сте непажљиви, сајбер криминалци лако могу да вас преваре.
Скоро увек, међутим, пхисинг мејлове зауставља сам мејл клијент који користите, а за случај да се то не деси, морате увек пажљиво да читате мејлове. Готово сигурно ће бити граматичких и правописних грешака у „лажњацима“, што ниједна права институција не би дозволила, преноси портал „Б92“.
Избегните „пецање“: Никада немојте да кликнете на линкове у порукама које, наводно, долазе од ваше банке и сличних институција. Уместо тога, увек отворите свој веб прегледач, идите на званичну интернет-страницу институције, и тамо урадите све што вам је потребно.
2. Клонирање
Уместо да физички украду вашу кредитну картицу, сајбер-криминалци могу да се одлуче и на клонирање детаља. Те информације могу се затим да користе за прављење дупликата, или да их унесу тамо где је потребно ако је куповина путем интернета у питању.
За клонирање платне картице, довољно је користити малене уређаје који могу да стану на длан. Они преузимају податке са црне траке, а ти подаци се затим користе за прављење копије. То је техника која се проширила и на банкомате.
Спречите клонирање: увек држите картицу у руци, користити бесконтактно плаћање тамо где је то могуће, проверите увек да ли вам нешто на банкомату изгледа сумњиво
3. Друштвене мреже
Коришћење друштвених мрежа омогућава сајбер-криминалцима да добију информације које могу да им буду веома корисне. Добар пример је Фејсбук, где се могу пронаћи подаци о вашем родном граду, породици, послу, па чак и томе шта волите да купујете.
Уз јавни профил, објаве и тагове, постоји велика шанса да било ко може сазнати онолико колико му треба о вама. Места на којима сте били, где живите, ваш датум рођења... све је ту.
Заштитите се на друштвеним мрежама: Осигурајте свој налог, тако да све информације, фотографије и објаве могу да виде само људи које познајете.
4. Хаковање „преко рамена“
Уместо да се ослањају на технологију да би преузели детаље са ваше кредитне картице, неки хакери одлучују се традиционалнији приступ. Стално се „мувају“ око банкомата и продавница како би посматрали које ПИН бројеве људи користе. Ова техника зове се хаковање „преко рамена“.
Иако то није довољно да вам отму сав новац и остале податке, преваранти ће имати прилично добру стартну позицију уколико им ово успе.
Спречите хаковање преко рамена: Обавезно покријте тастатуру када уносите свој ПИН на банкомату или некој благајни.
5. Недовољно обезбеђене мреже
Упркос побољшањима сигурности код бежичног повезивања, и даље могу да се јаве одређене „безбедносне рупе“. Можда имате код куће стари рутер, па уместо WPA2 повезивања, нуди само WEP (дешава се).
Може бити и да је вај-фај мрежа недовољно обезбеђена у кафићу у који често идете, на аутобуској станици, у тржном центру итд. Где год да се налазите, ризици су разноразни - од тога да неко приступи вашим лозинкама, до тога да вам чита поруке, преусмери везу и слично.
Смањите ризик од небезбедних мрежа: Ако је у питању ваша мрежа, ажурирајте рутер. Ако користите јавни Wи-Фи било где, размислите о томе да почнете са коришћењем ви-пи-ена.
Прочитајте још:
