Многи сматрају да је готово немогуће било имати увид у политику кандидата због честих прекида и личних напада током дебате. Шта је све то значило? За људе којима је стало до добробити грађанског друштва, ништа добро, наводи „Политико“. „Биће то ружан спринт до изборног дана“, сматра један од коментатора.
Трамп и Бајден без дебате - слика америчке демократије
Џенифер Виктор, професорка политичких наука на Универзитету Џорџ Мејсон сматра да синоћњи догађај није био дебата и да је било готово немогуће пратити расправу због Трамповог константног прекидања и модератора и Бајдена.
„У функционалној демократији, политички противници међусобно поштују право учешћа у политичкој арени. Овај догађај није имао ниједну карактеристику структурираног догађаја осмишљеног да ангажује политичке противнике у суштинској размени мишљења. Трамп се понашао као насилник или злостављач који има потребу да контролише своје окружење. Понашао се као неко ко заостаје у изборним анкетама, заробљен у кавезу, бесан и уплашен“, наводи Џенифер Виктор.
Додаје да је Трамп доминирао дебатом и успео да створи 90 минута негледивог телевизијског програма.
„Дебата је више подсећала на професионално рвање него на професионални политички догађај. Неким Трамповим присталицама овај догађај ће бити забаван, али председник је током дебате охрабрио идеју супремације беле расе. Демократија у Америци пропада, и то је јасно речено на овом догађају”, закључије она.
„Бајден је имао проблем да изађе из оквира у који га је Трамп убацио“
Даглас Шоен, политички аналитичар, саветник за кампање и бивши саветник председника Била Клинтона, каже да је најјачи утисак вечери то да није било никаквих изненађења.
„Није се догодило ништа што ће променити било какав став, проузроковати да било који кандидат добије или изгуби гласове, нити се догодило нешто што би неодлучне бираче натерало да се определе за једну или другу опцију. Иако је дебата била контроверзна и у појединим тренуцима лична, недостајало јој је било какве стварне или значајне расправе између два кандидата која би могла променити мишљење бирача”, наводи он.
Сматра и да је расправа била у потпуности предвидива.
“Председник Трамп је био најслабији када је било речи о вирусу корона, док је Бајден био најјачи у овој области. Пандемија је очигледна политичка рана председника и он је скренуо с теме када га је Бајден напао због неуспеха, те је у једном тренутку назвао Бајдена глупим и почео са преиспитивањем његове факултетске прошлости. Међутим, како се разговор удаљавао од вируса корона, Трамп је постајао све сигурнији у своје излагање, док је код Бајдена било супротно. По питању економије, које је пратило сегмент вируса корона, Трамп се побољшао у односу на претходну расправу, а оба кандидата су имала приближно једнаке резултате. Када је разговор прерастао у расправу о расним односима и законодавству, Трамп је у потпуности владао дискусијом и ово је била јасна слаба тачка за бившег потпредседника. Заиста, Бајден је имао проблема да се изађе из „противправног“ оквира у који га је Трамп убацио, и борио се да одговори на Трампове нападе у вези са насиљем и нередима у градовима под вођством демократа“, примећује Шоен.
„Бајден као умирујући фактор Трамповог хаоса“
Алекс Кастељанос, републикански стратег и политички аналитичар сматра да је председничка дебата изгледала као када се деца расправљају, упадају у реч, надглашавају се и никада не слушају оца.
Ипак, у тој расправи, наводи он, Бајден се понашао као старији.
„Бајден је гледао у камеру и разговарао мирно и директно са бирачима. Често је одмахивао главом и смешио се као одговор на Трампове нападе. Дао је све од себе у борби са шампионом тешке категорије, показујући да има и председничку снагу. Није се појавио у униформи из Првог светског рата и говорио је јасно, уз само неколико киксева, положивши тест менталне спретности. Бајден је, колико год је то било могуће, био спокојан наспрам Трамповог хаоса. Трамп је био Трамп, алфа-предатор у политичкој џунгли. Без стратегије, само убиј и поједи”, наводи он.
Додаје и да оваква дебата не иде у корист Трампу јер ће медији потенцирати његове испаде, зато је требало да покаже своју снагу, али смирено.
„Трамп је можда убио традиционалну председничку дебату“
Боб Шрум, бивши политички стратег и директор Центра за политичку будућност Универзитета у Јужној Калифорнији, наводи да је Трампова стратегија да дебате претвори у запаљена сметлишта на стероидима.
„Трамп није учинио ништа да освоји предграђа, едуковане белкиње, старије особе и људе других раса, а охрабривање супремације беле расе је најјаднији моменат у историји председничких дебата. Миму „Успавани Џо“ је дошао крај. Бајден је одбио да га малтретирају и био је јак до краја. Трамп можда још није „печен“, али је у „рерни“. Али, можда је он већ убио традицију председничких дебата. Иако се надам да није, још две овакве дебате оцрниће нашу демократију”, закључује Шрум.
Прочитајте још: