„Дар-мар” – живахна књига са креативним хаосом
Жири је у образложењу, између осталог, навео следеће: „Ова живахна, шарена и вишеструко награђивана књига састоји се од непрестаног и врцавог укрштања и преплитања значења и језика”.
„Драгана Младеновић (1977) и Борис Кузмановић (1980) праве креативни хаос, намерно сејући забуну и одушевљење и кроз текст и кроз илустрацију. Незграпне фигуре превеликих очију у сулудој јурњави с диспропорционалним створењима урамљене су у бисерне рамове испуњене живим бојама. Илустрације прожимају кратку форму и песме, од којих свака има уљеза (реч или фразу која се ни са чим не римује или ту не припада) ког читаоци треба да уоче: уместо да се иде у супермаркет, иде се у суперпаркет, у којем треба купити литар хлеба, килограм млека, главобољу против лека”, истакао је жири.
Поигравање звуком и значењем, као и извртање речи, према речима жирија, пружа читаоцу неизмерну забаву, због чега књигу „Дар-мар” треба читати пажљиво и изнова јој се враћати.
Усредсредите се на текст, нађите уљеза
„Ово је књига са грешкама и деца су позвана да се кроз лов на уљезе и игру усредсреде на текст и раде на проширивању свог вокабулара. Ја позивам децу да пажљиво прате текст, што је посебно важно данас када су окупирани новим технологијама, друштвеним мрежама, комјутерским игрицама. Да би пронашли уљеза, морају да прочитају сваку реч, а тиме ће проширити свој речник и срести се са речима које не користе у свакодневној комуникацији”, каже за Спутњик ауторка књиге „Дар-мар” Драгана Младеновић.
Ознаку „White Ravens” добијају књиге које заслужују пажњу због универзалних тема о којима говоре, своје изузетности, као и због иновативног уметничког или литерарног стила и дизајна.
Књиге морају да задовољавају високе критеријуме у вези с језиком, садржином и уметничким утиском, морају да инспиришу, провоцирају и успостављају нове токове у књижевности.
„Нисам сигурна како ће 'Дар-мар’ да се презентује деци која нису са нашег говорног подручја. Поента те књиге јесте језичка игра која је у сваком језику другачија. Она је сва уроњена у српски језик. Можда је мало тешка за превод, али би то могло да буде отварање врата књизи ван Србије”, рекла је Драгана Младеновић.
Повратак у детињство са новим клинцима
Драгана Младеновић увелико ради на новим насловима.
Недавно је објавила роман за тинејџере „Све што нисам желела” и новелу „Господин Оливер” за почетнике у читању.
„Ја потпуно уживам у писању за децу. Свиђа ми се тај повратак у свет детињства и обраћање новим клинцима другачијим од нас. Свиђа ми се што размишљам и о деци која имају пет година и осам и 12 и 13. Почињем да схватам шта коме од њих треба па је тако 'Господин Оливер’ спорија племенита прича о пријатељству, нешто лепо за некога ко је тек овладао читањем, док је 'Све што нисам желела’ сва у дијалозима, са мноштво заплета и брзим сменама слика, намењена тинејџерима”, објаснила је Младеновић.
“Дар-мар” међу 200 наслова из 56 земаља
Сваке године стручњаци за књижевност из Међународне библиотеке за децу у Минхену бирају нове књиге из целог света које сматрају посебно значајним.
Списак тих дела објављује се у каталогу „White Ravens”, први пут штампаном 1993. године.
Овогодишњи каталог садржи 200 наслова на 36 језика и из 56 земаља.
Поред књиге „Дар-мар” још три издања „Креативног центра” добила су до сада престижну ознаку „White Ravens”: „Кога се тиче како живе прице” Дејана Алексића (2015), „Лето када сам научила да летим” Јасминке Петровић (2016) и „Крокодил пева” Весне Алексић (2018).
Издавачи из целог света сваке године шаљу одабране књиге Међународној библиотеци за децу и све те књиге остају у фонду библиотеке.
Дигитални каталог (www.цхилдренслибрарy.орг/сервлет/WхитеРавенс) садржи 3.557 књига из 84 земље, на 60 језика.