У Совјетском Савезу снајперисткиње су учили да делују без сувишне опреме – давали су им снајперску пушку Мосин-Нагант (Московку) са мецима, лопату и основну опрему за поход.
„Најважније од свега је што су им давали и две бомбе – једну намењену за Немце, а другу за себе у крајњем случају, како их не би заробили, силовали, мучили и како не би страдале од руке непријатеља. Поједине жене су током рата уместо две гранате радије носиле са собом заплењени немачки пиштољ, а последњи метак је био предвиђен за њих“, пише аутор чланка.
У тексту се такође говори о путу познате снајперисткиње Розе Шањине, која је успела да ликвидира 75 немачких војника и официра.
„Шањина је била мила попут мачета, али је била и опасна попут сибирског тигра“, пише амерички новинар.
Она је била једна од преко две хиљаде совјетских жена, које су се биле обучене та тај опасни, војни занат.
Истиче се да у СССР снајперистима није било дозвољено да воде дневнике, како противник не би могао да дође ни до какве корисне информације. Међутим, Шањина је водила дневник и у њему бележила најинтимнија осећања.
„Моја срећа је у борби за срећу других. Ако је зарад опште среће потребно погинути, ја сам спремна за то“, писала је Роза у дневнику само седмицу пре своје смрти.
Она је погинула у борби у Источној Пруској 27. јануара 1945. године, покушавајући да спасе рањеног официра артиљерије. Имала је 20 година.
Међу другим совјетским снајперисткињама, које су уливале страх у срца агресора, биле су и Људмила Павличенко и Нина Петрова.
Према званичним подацима, Павличенкова је ликвидирала 309 нациста. Аутор чланка истиче да се она састала са председником САД Френклином Рузвелтом у Белој кући.
Медицинска сестра Нина Петрова је, захваљујући својој упорности, постала снајпериста са 48 година и истакла се на бојном пољу.