Режисер Сергеј Мокрицки, снимио је, по многима, визуелно инвентивно дело — филм са спектакуларним ратним сценама, којима могу да позавиде и најскупљи холивудски блокбастери.
Критичари кажу да је у односу на „Стаљинград“, најгледанији руски филм сличне тематике, „Битка за Севастопољ“ филм са много више душе.
Редитељ Мокрицки за Спутњик и каже да су у центру пажње његове приче управо људи.
„Рат за мене нису оружје и експлозије, већ људски односи. И то блиски људски односи, у веома трагичним околностима. Веома је интересантно посматрати те односе. Посебно је интересантна жена у рату, интересантна када мора волети и убијати. То управо и јесте срж филма. Зато сам планирао од самог почетка да то пре свега буде филм о љубави. О мржњи према рату, а не о самом рату…“
Мокрицки напомиње да је снимање овог руско-украјинског филма започето у време дешавања на Мајдану и сукоба који још трају у Украјини.
Иако Мокрицки посебно истиче да је „Битка за Севастопољ“ потпуно антиратни филм, у Украјини не деле сви његов пацифистички став.
Продуценткиња филма Наталија Мокрицкаја мишљења је да је, у овим околностима, за очување антиратне поруке до краја филма било кључно то што је читав уметнички тим руски.
То и јесте главни разлог због ког се филм допада гледаоцима и у Украјини и у Русији, сматра она.
Филм је заснован на догађајима из готово невероватног живота Људмиле Павличенко. На почетку је видимо као студенткињу историје, потом као ратног хероја… А онда већ у САД, пошто је била позвана да представља интересе СССР-а у преговорима око отварања другог фронта, где је бриљирала. Након тога она добија највише звање — херој СССР-а.
Све је ово стало у живот једне крхке жене, која је написала књигу „Херојска стварност“, а која је била основни извор за сценарио. Нема измишљених догађаја или ликова, све је аутентично.
Мокрицки каже да је филм направљен за ширу публику, да није уметнички или фестивалски, али да му је веома драго што га је публика добро примила.
„Желео сам да покажем да Људмила у нишану није смела да види човека, већ фигуру. Њен први пуцањ на фронту био је у име освете за убијеног саборца. На крају, када у Немцу којег је управо убила види човека који је такође имао своју жену са којом је могао живети срећно, а сама је три дана пре тога сахранила вољеног човека, поново почиње да се пита — чему рат“, каже он.
Ова тема је, како каже, актуелна и данас, па је главна порука филма да је рат нешто ужасно“, сматра Мокрицки.
Продуценти се надају да ће „Битка за Севастопољ“ бити приказана у већини европских и азијских држава. Филм је већ продат Кини, Тајланду, Јапану и Јужној Кореји, где влада велико интересовање за ратне филмове.
Дистрибуцијом филма се бави „Фокс интернешенел", а питање је под којим ће називом бити приказан у иностранству, с обзиром на то да су Украјинци променили назив филма.
Мокрицкаја за Спутњик каже да је од почетка замишљено да се филм зове „Битка за Севастопољ“.
„Ако погледате и документацију која је пратила снимање филма, видећете да постоји само тај један назив. Али, наравно, за Украјинце, Севастопољ представља фантомски бол (с обзиром на то да је 2014. године Севастопољ као кримски град ушао у састав Русије). Зато је јасно због чега су они променили име… Ипак, мислим да је и ’Несаломива‘, како су филм назвали у Украјини, добро име…“, закључује она.
