Та вест која је обишла свет могла би да распири геополитички рат око тога - која вакцина побеђује на глобалном тржишту.
Чим је почео рад на вакцини против вируса који је променио живот на Земљи, јавност се широм света поделила на оне који никада не би примили „западне“ или „источне“ вакцине у зависности више од идеолошких погледа који им формирају и поверење у цепиво. Ту су они који би само примили руску или они који мисле да лек може доћи само из земље из које је вирус и стигао, а неки чекају „проверену америчку вакцину“.
Универзитет Оксфорд објавио је да је волонтер који је примио њихову вакцину против корона вируса, заправо примио плацебо, односно вакцину против менингитиса, те да није умро од последица вакцине против короне.
Смрт повод за рат компанија
Епидемиолог др Радмило Петровић за Спутњик не жели да коментарише да ли је објашњење за ову смрт само алиби због неуспеха током истраживања. Он каже да је догађај сигурно делимично срушио ову вакцину, али и да ће у објашњењу зашто је волонтер умро после вакцинације бити, како каже, подметачина са свих страна.
„Увек се користе та нежељена дејства код појединих вакцина да једна компанија блати другу, друга трећу. Не треба да заборавимо да се све то ради због тржишта, тако да, ту неће бити много истине“, каже Петровић.
Он додаје да колико год маркетинг или политика утицали на поверење у вакцину, људи не смеју да сметну с ума да се свако ко је прави труди да направи што безбеднију вакцину.
Додаје да ће вакцине сигурно личити једне на друге, неке ће бити безбедније, неке мање безбедне, али да ће чак и она најмање безбедна бити много боља од сусрета са корона вирусом.
„Тај дивљи вирус системски захвата органе, а што је најгоре, оставља и последице, прво у плућима која су прва на удару, затим на срцу, мозгу, у бубрезима. Овде не говоримо само о смртности од тих 3,4 одсто која се сада помиње, тек ће бити и последица када ти људи који су прегурали вирус добију неку другу инфекцију, тешко ће се с њом изборити. Вирус короне је монструм који убија, а ни једна вакцина не убија. Постоје понекад веће или мање нуспојаве, али оне су у односу 1:1000 или сто хиљада, милион, неупоредиво је“, истиче Петровић.
Он додаје да то која ће вакцина бити боља, а која гора, није данашња тема, ни научна, ни геополитичка, јер ћемо одговор на то питање сазнати тек за годину дана када све буду у оптицају, руске, кинеске, америчке и оксфордска. Тек тада ћемо знати која је дала најбољи степен заштите.
Како вратити поверење у оксфордску вакцину
Наташа Павловић Бујас, један од највећих стручњака за комуникације у нашој земљи, је и вођа тима који је ове године добио признање за комуникацијску кампању спроведену у ванредном стању, за рад од куће и кризну комуницирају.
Она каже да ће Британци вероватно сада ангажовати професионалце, али само због ове кризе, да објасне да је вакцина ипак безбедна, те додаје да је на глобалном нивоу за овакве кампање можда касно, јер се није на време радило плански, ковид као главну тему у свету није наметнуо јавно здравље.
„Ушли смо у једну кризу глобалног карактера, све владе, осим Новозеландске, пале су на том испиту. Сви који се боре за вакцину, пали су на тесту комуникација прецењујући знање јавности и своју улогу у томе. Требало је форсирати јавно здравље као тему, постоје правила и закони који регулишу ту област, вакцинација није остављена нечијој доброј вољи или мишљењу онима који немају праве информације и знање“, каже Павловић Бујасова.
Она додаје да је важно да схватимо да нисмо у борби против короне, већ пре свега да разумемо шта нам се дешава, да живимо на планети са новим таласом који није питање појединца, ни било које државе, већ епидемиолошко, али и политичко, друштвено и културолошко питање.
„Ко је решен да живи онако како он жели, не може да живи у заједници, мислим наравно на глобалну заједницу. Сада убрзано треба радити на свести о томе шта је вакцина, а она је најнапреднији облик заштите. Не смемо да дозволимо да то што је неко умро, да ли од последице вакцине или не, утиче на мишљење о томе да ли је вакцина исправна. Бавим се посебно лажним вестима, тиме како се сами заваравамо у овој борби. Ова смрт нам само говори да ће бити нуспојава, али и када пијете аспирин, може доћи до нежељених ефеката“, каже наша саговорница, која је по струци биохемичар.
Она додаје да политичари и јавност треба да оставе научнике да раде свој посао, јер шта год читали, какве год нам се вести пласирале, научници ипак у сваком тренутку сарађују, јер су свесни да је ово део борбе за очување људске врсте, која мора бити заједничка.
Примио би прву вакцину која дође
С овим ставом слаже се и др Радмило Петровић који каже да чак и код нежељених ефеката нових вакцина смртност није велика, да о томе сведоче искуства истраживања и примене вакцина у последњих 150 година.
„Ја бих примио прву вакцину која дође на подручје Србије, ако то буде руска, руску. Ако буде било која друга, ја ћу је примити, јер нема другог решења. Ово са ношењем маски, то је нужно зло, да се преградимо од вируса корона. То није никакво трајно решење. Једина заштита је вакцина“, истиче он.
Лекар који је био у тиму који се борио против епидемије вариоле вере 1972. године подвлачи да не треба да се претерано бавимо темом која нам је сервирана, већ да обратимо пажњу на нову експлозију короне у Европи и свету.
„Треба што пре узети неку заштиту, не може се упоредити корист од било које вакцине, направљене на било који начин, у односу са последицама дивљег корона вируса“, подвлачи Петровић.