Број пацијената који морају да буду хоспитализовани, као и смртност од ковида-19, тренутно расту мањом стопом него што је то било током пролећа, показала је анализа „Фајненшел тајмса“ заснована на подацима здравствених установа.
Болнице нису пребукиране као што је то било у марту и априлу, иако је број откривених случајева већи.
„У западној Европи готово свака земља има мању стопу смртности у односу на број становника него током пролећа“, наводи Марк Вулхаус, професор инфектологије и епидемиологије на Универзитету у Единбургу.
Број смртних случајева у односу на откривене (case fatality rate, ЦФР) пада и може се објаснити већим бројем тестирања, али и чињеницом да је заражен и већи број млађих особа.
Међутим, чак и пацијенти који стигну до интензивне неге сада имају више шансе да преживе него у првом таласу пандемије.
Подаци британског Националног центра за интензивну негу показују да је проценат оних који су преминули у року од 28 дана по пријему у интензивну негу, пао са 39 одсто, колико је било до 31. августа, на 27 одсто колико је почев од 1. септембра.
Раст шансе за преживљавање пацијената са интензивне неге најбоље се види код пацијената испод 70 година. Он је скочио са 61 на 79 одсто код људи између 50 и 69 година и са 82 на 91 одсто код оних испод педесет година.
Побољшање је видљиво код пацијената који су имали различите степене тежине обољења, укључујући чак и оне са хроничним здравственим проблемима или веома ниским нивоом кисеоника у крви.
Пол Хантер, професор медицине на Универзитету Ист Англија, сматра да је половина побољшања резултат употребе стероида који смањују запаљења и претерану реакцију имуног система.
„Остатак је вероватно због искуства лекара и медицинског особља који су научили какав третман да употребљавају на пацијентима“, каже он.
Питер Опеншо, професор експерименталне медицине на Империјал колеџу у Лондону, има слично објашњење.
„Људи су научили многе мале трикове који, када се удруже, праве велику разлику после неког времена“, тврди он.
И старосна структура пацијената се променила. Старији од шездесет година, како показују подаци из 44 државе које је објавило међународно удружење за борбу против тешких запаљенских болести плућа, у фебруару су чинили 70 одсто хоспитализованих. Међутим, у августу их је било мање од половине.
Међутим, боље прогнозе нису резултат само промене у старосној структури пацијената. Смртност старијих од 60 година који су били хоспитализовани пала је са 50 одсто, колико је била у рано пролеће, на 25 одсто у августу.
Гидеон Мејеровиц Кац, епидемиолог са Универзитета Волонгонг у Аустралији, каже да је један од разлога и то што су у првом удару короне многи људи касно тестирани и касно стизали у болнице, док се сада тестирају и на прве назнаке инфекције.
И крива раста смртности у европским земљама показује да је сада стање боље. Тако је, рецимо, посматрајући период од краја лета, када је смртност поново почела да расте, било потребно око месец дана да би се достигао дневни просек преминулих од једног на милион становника. На почетку пандемије, за то је било у просеку потребно око недељу дана.
Научници разматрају и неке друге теорије када је у питању смањена смртност, које су више засноване на спекулацијама него на бројкама. Једна од теорија је да заражени сада уносе ниже дозе вируса због ношења маски и поштовања физичке дистанце. Код многих респираторних инфекција, уношење мање концентрације вируса доводи до лакшег облика болести, мада то за ковид-19 још није доказано.
Друга теорија која се узима као могућа је да је вирус мутирао како би постао заразнији, али мање смртоносан.
„Научници који се баве генетиком вируса рекли су ми да се то још није променило, али то не значи да неће. Постоји веродостојна теорија о два претходна вируса корона која су скочила са животиња на људе, један у време Тјудора (од краја 15. до почетка 17. века) и други у Викторијанско доба (од друге трећине 19. до почетка 20. века), и изазвала епидемију са много мртвих. Они су тада сматрани за епидемију грипа, а сматра се да њихови „наследници“ и данас круже међу нама, изазивајући обичну прехладу“, каже професор Пол Хантер.
Прочитајте још: