Остаци покопани испод олтара цркве у Портмахомаку у Шкотској датирани су у Средњи век, између 13. и 15. века, а научници су тек ДНК анализом успели да открију да се ради о члановима исте породице.
Дуго се веровало да се ради о једном телу и још пет лобања сахрањених у истој гробници, а сада је откривено да се заправо ради о остацима два тела и да су били стриц и братанац, а да три од четири преостале лобање припадају истој породици: Деди, оцу и мајци млађе сахрањене особе. У близини је откривена још једна гробница у којој је сахрањена особа за коју се претпоставља да је такође члан породице, син млађе сахрањене особе.
Међутим, за четврту лобању утврђено је да је знатно старија и да потиче из периода осмог до 10. века. Научници сматрају да та лобања припада пиктском монаху који је био сахрањен у оближњем манастиру, а да је његову лобању ова породица чувала као неку врсту реликвије.
Како каже Сесили Спал, шкотски археолог, овакав пример заједничког сахрањивања делова тела породице није виђен у Шкотској.
Најстарији остаци припадају човеку који је убијен на екстремно насилан начин, пошто му је одсечен део лица и лобање.
„Нападач је задао фатални ударац преко десне стране лица мачем довољно јаким и оштрим да исече кости лица“, каже остеолог Ширли Кертис Самерс за „Лајвсајенс“.
Како наводи, ради се о човеку који је био висок 175 центиметара, што је највише од свих откривених тела на овом археолошком налазишту. То што је био сахрањен у средишту парохијске цркве говори да је био особа од велике важности.
Археолози су прво веровали да се ради о остацима који потичу из 1480. године, када се у цркви одиграо обрачун два локална клана, познат као Битка код Тарбата. Један клан је убио велики број припадника другог, а преживели су се сакрили у цркви, тражећи уточиште. Међутим, непријатељи су запалили цркву и побили све унутра.
Међутим, сада је откривено да су остаци у гробници сахрањени неколико генерација пре Битке код Тарбата, иако постоји могућност да су били у родбинским везама са настрадалима у тој борби.
Црква је после спаљивања у тој бици обновљена, а сада служи као археолошки центар и изложбени простор овог краја.
Археолози верују да је сахрањивање остатака наредних генерација поред тела важне личности имало за циљ да покаже везе са тим моћником и да савременицима укаже на важност породице.
„Чињеница да нису сахрањивани на начин који је био уобичајен тада, такође говори да се ради о породици која је имала посебан статус у друштву“, наводе они.
Прочитајте још: