Дрвени храм у Смиљану и 17 српских кућа помињу се у сачуваним списима из 1697. године, а налази се и на списку православних парохија у Карловачком генералату из 1700. године. Зидани храм саграђен на његовим темељима, уз одобрење царице Марије Терезије, а освештан је 1765.
У цркви Светих апостола Петра и Павла је службовао и српски прота Милутин Тесла, ерудита који је у том крају био познат и по величини своје библиотеке, а највише по инспиративним проповедима и изузетним новинским чланцима.
Син Никола је крштен у овом храму 1856. године, као тромесечна беба, у октобру. Сви расположиви извори указују да је детињство и рану младост Никола Тесла највише волео да проводи у овој цркви и очевој библиотеци.
Данас у Смиљану више нема потомака ове велике породице, у гробницама је због усташког погрома скончало, како књиге сведоче, 119 Срба са презименом Тесла.
У Смиљану и околним засеоцима пред Други светски рат живело је 620 Срба, а њих 558 усташе су на зверски начин убиле. Међу њима је било 74 деце.
Црква је срушена, обновљена је тек 1986. године.
У последњем рату у Хрватској, који је завршен прогоном 250 хиљада Срба, страдала је и црква у којој је крштен човек који је својим изумима задужио човечанство, оштећена је и опљачкана.
Страдало је и двадесеторо Срба из Смиљана, међу њима и пар стараца који су преживели усташке ликвидације у Другом светском рату.
Сви ретки повратници у Смиљан данас живе поред Цркве Светих апосотла Петра и Павла, која је обновљена 2006. године, а тада је израђен и иконостас од храстовине са иконама које су рад сестринства манастира Богородице Тројеручице из Шибеника.
Главни фрескописац обновљене цркве, по благослову епископа горњокарловачког Герасима, је свештеник Милан Радусин, дипломирани иконописац из Епархије далматинске.
Данас у цркви у којој је крштен српски геније, "човек који је измислио 20. век" Никола Тесла, служи парох госпићко - смиљански, јереј Драган Михајловић.