„Замислили смо то као дружење колега из оркестра који свирају различите инструменте и то оне који се ретко представљају солистички. Публика нема често прилике да изван оркестра чује пиколо флауту, тубу или удараљке. Пиколо флауту публика углавном познаје као високи инструмент који се чује изнад целог оркестра и можда мисле да није пријатно седети поред пиколо флауте у оркестру. Зато је наша мало шаљива идеја да им покажемо да пиколо флаута није неомиљени инструмент у оркестру и да колеге радо сарађују са мном“, каже за Спутњик Снјежана Павићевић.
Најмањи и највећи дувачки инструмент
Са Снјежаном ће свирати Ана Каличанин Радивојевић (флаута), Михаило Саморан (кларинет), Сава Ђурић (фагот), Корнел Папишта (туба), Александар Радуловић (тамбурин), Јелена Димитријевић (виолина), Ивана Узелац (виола), Павле Поповић (виолончело), Милана Зарић (харфа) и Слађана Гајић (клавир).
„Биће различитих комбинација. Пиколо флаута и тамбурин је врло необичан дует. Биће то једна мало ренесансна композиција. Имаћемо и различита трија (пиколо, фагот и клавир; пиколо, кларинет и клавир), па дует пиколо флауте и тубе — највећи и најмањи дувачки инструмент. Свираћу дует са харфом и у квартету са гудачима (виолина, виола и виолончело)“, најављује Павићевић.
Пиколо флаута и будилник
Снјежана ће заједно са колегама из оркестра извести репертоар широког распона, од ренесансе до савремених дела и показати како глуми аларм и имитира муве или свица.
„Имаћу дует и са једним необичним инструментом — будилником. Биће ту различитих звукова, комбинација инструмената и жанрова. Извешћу и квартет који је пре две године виолиниста Алексеј Гудесман, гост Београдске филхармоније, написао за флауту, виолину, виолу и чело. Питала сам га да ли могу његову композицију да свирам на пиколо флаути и он је био одушевљен. Воли све те луде идеје. Све што је необично је добродошло“, истиче Снјежана Павићевић.
Пиколо флаута соло данас
Савремени композитори су све заинтересованији за пиколо флауту.
„У бароку није било пиколо флауте, у класици је ретко коришћена. Бетовен ју је у свега три симфоније користио. Од романтизма па наовамо она постаје заступљенија у симфонијској литератури. Неретко имате и по две — три пиколо флауте, као код Малера и Шостаковича. Често се користи и увек се чује, јер од свих дувача производи највише тонове. Модерне пиколо флауте су лепо избалансиране, регистри су уједначени. Не дешава се више да горњи регистар буде продоран, а доњи да једва чујемо, тако пиколо флауту сада можемо да слушамо и соло“, наводи Снјежана Павићевић и додаје да су композитори све заинтересованији за писање партитура за камерне ансамбле са пиколо флаутом.
У свакој епохи ова пиколо флаутисткиња, чланица Београдске филхармоније, има неку драгу композицију и истиче да се њен инструмент најбоље слаже са својом групом — са флаутама.
„То је најприроднији спој. Имамо и алт и бас флауте, па се може направити читав ансамбл флаута и ту се пиколо флаута најбоље уклапа. Али све комбинације које ће публика чути вечерас су врло пријемчиве и пријатне за уши“, каже Снјежана Павићевић.