_Russian_Air_Force_(Open_Skies)_UUMB_(32786110514).jpg){kind=link}
Како објашњава аутор чланка, Москва жели да сачува Споразум, али само уз поуздану гаранцију да Америци неће бити преношени обавештајни подаци о „отвореном небу“. Истовремено се наводи да је и Немачка заинтересована за спас договора.
„То је важан део европске архитектуре контроле наоружања“, истакао је раније шеф немачке дипломатије Хајко Мас.
Са своје стране, Вашингтон је своје напуштање Споразума објаснио тиме да Москва наводно крши његове услове и да, конкретно, не дозвољава извођење осматрачких летова изнад Абхазије и Јужне Осетије. „Шпигл“ пише да, без обзира на међународни протест, Русија сматра те државе независним и да оне нису обухваћене условима споразума.
Истовремено, Кремљ оптужује Вашингтон за неиспуњавање споразума, позивајући се на „фактичку забрану“ осматрачких летова у регионима САД где нема писти за авионе АН-30Б, као и да је немогуће спровођење обавештајне активности на Аљасци и Хавајима. Како додаје немачки лист, Русија је и даље заинтересована за надгледање активности Американаца у Пољској и Немачкој, због чега за сада не намерава да напусти споразум, као и да Берлин такође жели да сачува споразум с Москвом.
Према писању листа, Џо Бајден планира да преиспита излазак из Споразума о отвореном небу, за шта ће му бити потребна већина у Конгресу. Однос снага у америчком парламенту зависиће од резултата реизбора у држави Мичиген. Међутим, експерти сматрају да је демократска већина мало вероватна.
Немачки „Шпигл“ упозорава на то да ће након Споразума о отвореном небу следећи још опаснији ударац за сферу контроле наоружања бити истицање Споразума о смањењу стратешког офанзивног наоружања (СТАРТ 3). Како је наведено у чланку, уколико он не буде продужен почетком фебруара 2021. године, први пут током протеклих деценија у свету неће остати ниједан споразум који би ограничио ширење нуклеарног оружја.
Споразум о отвореном небу потписан је 1992. године и постао је једна од мера за изградњу поверења у Европи након Хладног рата. Он је на снази од 2002. године и омогућава државама-чланицама да отворено прикупљају информације о војним снагама и активностима. Потписнице споразума су 34 државе.
Прочитајте још: