Алармантно откриће британских научника: Кијање и кашљање су као мини атомске бомбе

Научници који истражују претњу коју за време пандемије вируса корона и других респираторних зараза представља кијање дошли су до алармантног открића – „експлозије“ из носа сличне су „печуркама“ које настају након нуклеарне експлозије.
Sputnik

Истраживачи са Универзитета Лафборо у Великој Британији направили су модел динамике флуида који се избаце током кашљања и кијања.

Открили су да се стварају облаци слузи, распрснуте пљувачке и садржаја кијавице који се подударају са феноменом врлога плавих прстенова.

„У већини наших анализа, предвиђања која је показао наш модел сугеришу да највеће капљице непрестано премашују домете од два метра од извора пре него што се слегну на земљу“, објашњава математичар др Емилиано Рензи.

Занимљиво је да је овај турбулентни вртложни прстен, у коме се течност окреће око замишљене осе док формира затворену петљу, такође видљив у облацима „печурака“ нуклеарних експлозија.

Овај феномен, заједно са великом количином вируса који се великом брзином избацује из људског носа или уста, делује као минијатурна нуклеарна експлозија, наводе истраживачи.

„У неким случајевима капљице покреће вртлог који премашује 3,5 метра и делује као мини атомска бомба“, каже Рензи. 

Највеће истраживање о младима: Како корона утиче на генерације које су будућност Србије

Према моделу, мање капљице могу достићи висину од четири метра за само неколико секунди захваљујући овом мини-вртложном ефекту, тако да могу да стигну до вентилационих система у многим зградама, а то никако није добро током пандемије.

Забрињавајуће је и то да најмање капљице могу стићи и до висине од 6 метара и остати суспендоване у ваздуху током дужег временског периода, повећавајући потенцијални ризик од ширења инфекције.

„За болести које се могу пренети удисањем аеросола, ови резултати почињу да показују у којој мери капљице могу путовати у релативно кратком временском року“, наводе аутори.

Истраживачи су открили да би нагињање главе према доле, а не уназад, у великој мери смањило распршивање.

Научници признају да у свом моделу имају бројне математичке претпоставке и да је остало низ непознаница, како о специфичној механици људског кијања, тако и о способности преношења вирусних честица на велике даљине.

Чини се да препоручени размак од два метра између људи можда није довољан, преноси РТ. Научници препоручују усмеравање кашља и кијања ка тлу, као и ношење заштитних маски како би се спречило ширење респираторних вируса.

Прочитајте још:

Коментар