Ово су кључни закључци истраживања „Живот младих у Србији: Утицај ковид 19 пандемије“, које је спровела Кровна организација младих Србије (КОМС) уз подршку мисије ОЕБС-а.
У истраживању је учествовало 1.103 особе старости од 15 до 30 година, а организоване су четири различите фокус групе са циљем да се мапирају све теме које су обрађиване у истраживању.
Утицај ковид 19 пандемије на младе
„Наш циљ је да се мапирају положај и потребе младих у контексту ковид пандемије, на који начин су проводили време, како је текло њихово образовање и рад, да ли су волонтирали, да ли су имали поверење у институције... Један од циљева истраживања јесте да понуди и конкретне препоруке“, каже за Спутњик програмска асистенткиња КОМС-а, Ања Јокић.
Ово истраживање је показало да су се млади у Београду и подручју Војводине значајно више плашили за посао од младих у осталим регионима. У току ванредног стања 33 одсто њих осећао је страх од губитка запослења, а тај број се смањио за свега два одсто након завршетка ванредног стања, показали су подаци.
Страх од губитка посла
„Највећи број младих је заправо страховао за своје запослење. Велики део њих је и остао без посла, неких 12 посто. Неки су остали без посла, па су враћени, неки су радили у смањеном обиму, и све је то утицало да се они осећају несигурно. За тај део је препорука да се развијају одређени механизми који би младе заштитили на тржишту, који би спречили рад на црно, који би ојачали њихове уговоре. Такође је препорука када се доносе привредне и финансијске мере да се уважи та перспектива младих и негде оваква истраживања могу да понуде да се такве препоруке донесу“, каже Јокићева.
Наша саговорница истиче да су млади који су учествовали у овом истраживању, које је трајало од августа до октобра, највећим делом били незадовољни образовањем, односно онлајн наставом. Више су били незадовољни студенти него средњошколци.
„Ту је препорука да се додатно ради на даљем плану образовања и томе на који начин је потребно да се оно дигитализује и да се мора водити рачуна о рањивим групама, томе да ли имају довољно дигиталних алата да прате образовање, као и да ли су професори довољно припремљени и да ли имају знања да свој рад обављају кроз онлајн канале. Битан је податак да око 26 посто младих нису имали онлајн наставу, то су углавном млади из неких мањих средина, тако да те групе које би иначе биле најугроженије додатно су биле угрожене и нису могле да остваре право на образовање“, тврди наша саговорница.
Лош утицај по ментално здравље
Подаци показују да се чак 71 одсто младих у Србији плаши да не зарази чланове породице, а тек трећина се плаши за себе. Четвртина страхује да ће доспети у болницу, а најмање се плаше смрти.
„Све то у комбинацији утицало је лоше на њихово ментално здравље. Тако да су често осећали и анксиозност и страх, безнађе и депресију“, указује наша саговорница.
Током ванредног стања 49,1 одсто младих у потпуности је поштовало све мере. Мере су више поштовале младе жене него мушкарци.
„Велики број њих сматрао је, ипак, да су мере биле престроге, поготово у току ванредног стања“, истиче Јокићева.
Размишљања о одласку из земље
Забрињавајући подаци овог истраживања показују да 27 одсто младих активно планира да се одсели из Србије. Отприлике исто толико њих је изјавило да то не жели, али чак 46 одсто младих изјавило је да иако тренутно не планира одлазак, о томе размишља.
Шта кажу млади
До сличних одговора дошао је и Спутњик у разговору са младима.
Стефан Николић (25), студент мастера информационих технологија, тврди да је на почетку пандемије био у изузетном страху и да је стално пратио медијска извештавања о ситуацији у Србији и вирусу корона. Тај страх се у међувремену смањио, али га узнемирава када чује да је неко од познаника примљен у болницу:
„Пре свега су у питању родитељи мојих другова, и то ми је уливало неку панику. Али помирио сам се са чињеницом да ма колико се штитили можемо да оболимо. Страх ме је само за родитеље и старије људе, јер су они најугроженији. Мере свакако поштујем од самог почетка, али поштовали су их и моји пријатељи па су оболели“.
Онлајн настава незадовољавајућа, али неопходна
Како нам каже, он је имао среће да се пред крај студија запосли у једној ИТ компанији и да добије уговор за стално, тако да се није плашио за своје радно место. Док, неколицина његових пријатеља није била те среће, па су остали без посла.
Ивана Марић (29), дипломирани учитељ, била је запослена на замени у школи пре избијања кризе, и пре него што је постала мама. Како нам каже, ускоро јој истиче породиљско боловање и није оптимистична по питању повратка у школу:
„Уговор ће ми највероватније бити раскинут јер се колегиница коју сам мењала вратила у школу, осим ако не отворе боравак за децу, па ме тамо пребаце. То се највероватније неће десити...“.
Највише поверења у здравствене раднике
И Ивана је на почетку пандемије била уплашена, пре свега за своју бебу и укућане, али и за себе.
„Како је време одмицало страх се смањивао, али опрезност и поштовање мера не. Некако сам се свикла са овим вирусом, и често размишљам како ћу престати да носим маске кад све ово прође, сигурно ће ми требати времена да се вратим у нормалу. Од самог почетка сам се придржавала свих мера, маске у затвореном сам носила и када је било мање од сто заражених, а носим их и сада“, каже она.
Марићева указује да највише верује лекарима јер јој је сестра медицински радник и по њој зна колико је здравственим радницима у овим околностима тешко и колико су посвећени свом послу.
Она нема формиран став по питању вакцине против короне, јер није размишљала о томе пошто не спада у угрожену категорију. Али подржава вакцинацију уколико се установи да је вакцина безбедна и ефикасна.
Прочитајте још:
