Како „господари Арктика“ живе на руској Чукотки /фото/

Sputnik

Рт Шмита се налази на обали Чукотског мора и састоји се од две стене – Вебера и Кожевникова. Овде се налазе само два насеља: напуштено насеље урбаног типа Рт Шмита и национално село Риркајпиј, у којем живи свега 400 становника.

Али, у близини се налази једно од највећих станишта моржева на Чукотки. Људи одлазе тамо да гледају поларне медведе који повремено излазе на обалу.

Белим медведима прети нестанак са лица Земље

Већ до краја овог века могло би да се догоди да на планети не остане ниједан бели медвед, упозорава Спутњик Белорусија.

Према истраживањима канадских и америчких научника, те животиње ће се за 20 година суочити са глађу и репродуктивним дефицитом, за шта је одговорно топљење арктичког леда изазвано глобалним загревањем.

Научници искључују могућност прилагођавања поларних медведа на трајни живот на копну. Њихови закључци би требало да постану још један подстрек за усвајање мера усмерених на борбу против глобалног загревања.

Тачан број јединки који насељавају обалу Чукотског мора се не зна, али се сматра да их, према прелиминарним проценама, има преко три хиљаде. Спутњик Белорусија преноси да су током последњих деценија објављиване само стручне процене стања популације, које су се углавном ослањале на бележење из медвеђих јазбина: колико их је, где се налазе, колико имају младунаца.

У августу је почео са радом пројекат „Господар Арктика“ у оквиру којег је планирана процена броја и распрострањености ових животиња, као и утврђивање нивоа загађености станишта помоћу сателитских снимака, истраживања тла и леда и уз помоћ дронова.

Иначе, бели медвед је највећи представник не само своје породице, него и читавог реда грабљиваца. Та врста је унета у Црвену књигу Русије и Међународног савеза за очување природе. Осим тога, он се налази на врху ланца исхране у свом домену и важан је показатељ стања читавог арктичког екосистема.

Прочитајте још:

1 / 17
Медведица учи своје младунце да се спуштају низ брдо.
2 / 17
Од средине лета до Нове године, поларни медведи живе на стенама и одлазе тек након што се море замрзне.
3 / 17
Људи долазе на рт Кожевникова на обали Чукотског мора како би посматрали ове невероватне предаторе.
4 / 17
Бели медвед одмара на леденој плочи у Чукотском мору.
5 / 17
Бели медведи ретко лови моржеве. Тешко им је да изађу на крај с моржевима не само у води, него и на копну. Чешће трагају за младунцима.
6 / 17
Морски лед на Арктику сада се топи раније, а формира касније и његова површина се смањује. Предатор остаје на обали и тражи храну, понекад залази и у насеља.
7 / 17
Бела медведица игра се са својим младунцима обали Чукотског мора. Зарад оваквих кадрова вреди отићи до рта Шмита.
8 / 17
Према прелиминарним проценама, на обали Чукотског мора живи више од три хиљаде јединки.
9 / 17
Ови предатори стижу на обалу Источносибирског мора пре доласка моржева, које некад и поједу.
10 / 17
Поларни медвед је максимално дружељив за предатора. Нема природних непријатеља, али климатске промене, загађење станишта и ловокрађа чине га рањивим.
11 / 17
Научници искључују могућност прилагођавања поларних медведа трајном животу на копну. Њихови закључци би требало да буду још један подстицај за предузимање мера у борби против глобалног загревања.
12 / 17
Белог медведа називају „Господаром Арктика“, али би већ до 2040. године на планети могло да се догоди да не остане ниједна јединка.
13 / 17
Поларни медведи нису љубитељи копна, посебно обалске тундре, јер тамо има много агресивнијих мрких медведа.
14 / 17
На источном Арктику нема толико ртова попут Шмита. Стога медведи, од тренутка када се море ослободи од леда, пливају до стена Кожевникова.
15 / 17
Рт Шмита је веома добро позициониран. Ово место су моржеви волели од давнина, а за њима и бели медведи.
16 / 17
Медведи излазе из воде током олује на рту Кожевникова.
17 / 17
Да има леда у близини рта Шмита, моржеви и поларни медведи не би ни излазили на копно.
Коментар