Наномодификација површина познатих материјала омогућава постизање нових функционалних својстава која проширују могућности њихове примене.
Јединствени двослојни премаз отпоран је на корозију заснован на интерметалним оксикарбонитридима (Ti4Ni2(O,N,C)) за имплантате од титан никелида. Њега су развили научници са Томског државног универзитета. Према ауторима научног рада, кључна разлика у односу на аналогне производе је што се наноструктуром новог премаза избегава његово пуцање и љуштење приликом деформације основе.
„Шема таложења и спаљивања Ti-Ni-Ti премаза, коју смо развили, омогућила је стварање густих и танких кристалних слојева фазе Ti4Ni2(O,N,C), чија отпорност на корозију није инфериорнија у односу на титан нитриде, који се данас највише користе, али их истовремено и надмашује по механичким својствима“, рекла је руководилац пројекта, шеф лабораторије медицинских легура и имплантата на Томском универзитету Јекатерина Марченко.
Метода, коју су предложили научници Томског универзитета, укључује прскање магнетрона у атмосфери аргона од три наизменична слоја нанофилмова према шеми Ti-Ni-Ti и накнадно загревање производа до температура на којима започиње реакција високотемпературне синтезе.
Слојеви распршеног аморфног ламината Ti-Ni-Ti дебљине 40-60 нанометра у процесу синтезе улазе у интеракцију са гасном средином и претварају се у двослојни интерметални премаз дебљине једног микрометра. Као резултат прикупљања нечистоћа из гасовите средине, на спољној страни се формира слој титанијумских оксикарбонитрида, а на унутрашњој страни се формира густи слој оксикарбонитрида титанијум никелида који су отпорни на корозију.
Како је саопштио шеф Одељења за металургију праха и функционалних премаза руског Националног истраживачког технолошког универзитета „МИСис“ Јевгениј Левашов, развој на пољу биокомпатибилних премаза за наномодификацију имплантата се брзо развија у целом свету.
„Самопропагирајућа високотемпературна синтеза у танким филмовима је правац који омогућава усмерену синтезу функционалних облога и трајних зглобова у различитим сферама индустрије. Развој овог пројекта под руководством научника Томског универзитета је иновативан и има добру перспективу употребе у имплантологији", рекао је Евгениј Левашов.
Резултати истраживања су објављени у научном часопису „Vacuum“.
Технологија је добила патент, може се користити за израду имплантата за хирургију, кардиологију, трауматологију.
Томски универзитет је најстарији универзитет у Сибиру, који комбинује традицију основног образовања са широком иновативном праксом. Он пружа обуку стручњака на више нивоа са индивидуалним планом обуке у више од 120 области. Захваљујући напредној технолошкој бази универзитета млади научници са универзитета активно учествују у научним истраживањима на највишем нивоу.
Прочитајте још: