Пољак из Бајерн Минхена је у претходној сезони био немилосрдан што најбоље потврђује статистика – 55 голова на 47 утакмица у свим такмичењима, од чега невероватних 15 у Лиги шампиона, 34 у Бундеслиги.
На додели награде у Цириху је популарни Лева одувао конкуренцију – Лионела Месија и Кристијана Роналда, чиме његов успех додатно добија на тежини.
Тада, као голобради 17-годишњи мршави нападач Легије из Варшаве, био је саиграч Мирку Поледици, искусном дефанзивцу поменутог пољског клуба, који тренутно у Србији има функцију председника Синдиката професионалних фудбалера - 'Независност'.
У разговору за „Спутњик", замолили смо Поледицу да „премота филм“ добрих 14 година уназад како би до детаља објаснио шта се заправо догодило те 2006. године, као и да ли има истине у томе да је Звезда пропустила да за 1.000 евра доведе гол-машину Роберта Левандовског.
„Никада нисам био агент и нисам га нудио Звезди, ја сам га само предложио тадашњем спортском директору Горану Мази Василијевићу с којим сам био у контакту. Одмах да се разумемо, писало се и причало свашта на ту тему, али човек треба да буде поштен и реалан. Звезда је те године имала својих проблема, осим тога била је баш јака, играла је Европу, у нападу су били Жигић и Пантелић, па није било реално да Левандовски добије прилику или да уопште буде разматран. Ја да сам у то време био у Звезди, вероватно бих исто поступио као тадашње руковоство“, није желео Поледица да упире прстом у било кога од челника дива с „Маракане“.
Левандовски је као неталентован и недовољно квалитетан фудбалер отпушен из Легије 2006. године, али то мишљење никако није делио Мирко Поледица.
„У Легији је играо за плату од, ја мислим, 400 евра месечно, али га нису хтели. Прикључили су га кратко првом тиму, он је ту играо нешто мало, убацивали су га последњих 10 минута, баш је добијао шансу 'на кашичицу'. На крају су му дали исписницу, а ја сам у њему видео ту класу. Не могу да кажем да сам тада знао да ће да буде најбољи на свету, али се видело да поседује невероватан квалитет и да ће играти у неком од врхунских клубова. Имао је страшан осећај за гол, бисину, брзину, био је јак, одлично је играо главом, прави шпиц. Све то сам схватио играјући с њим за други тим Легије у који сам доспео ко казни заједно са Дудеком, братом Јиржија Дудека, некадашњег голмана Ливерпула због неке туче. Урнисао нас је Левандовски, причао сам саиграчима из првог тима да има један мали који гризе и не стаје, наслућивало се већ тада да Легија има звер. Ипак, отпустили су га. И нико га није хтео, завршио је у трећој пољској лиги, да би са 30 голова увео Знич из Прускова у другу лигу, касније је то поновио и обезбедио себи трансфер у Лех Познањ где је Францишек Шмуда био тренер, уједно и селектор Пољске“, наставља Мирко несвакидашњу и невероватну причу о Левандовском.
Ту је кренуо метеорски успон садашњег најбољег фубалера света, човека који је иза себе оставио величине какве су Меси и Роналдо.
„Роберт је имао је тешко детињство, одрастао је без оца. Све што је створио, створио је поштеним радом. Он је изузетно скроман и дисциплинован момак, као војник је. Све што му кажете урадиће без поговора, сурови професионалац. Ако се не варам Лех га је продао Дортмунду за три милиона евра, а 'посао века' обавила је скаутинг служба Јиргена Клопа, која га је снимила како даје голове за Лех у Лиги Европе, као и за Пољску. Одјекнуло је то попут бомбе у Пољској, у то време је то био баш велики трансфер. С друге стране, да је био у Србији, Звезда би га сигурно продала бар за 10 милиона, јер наши клубови у односу на Пољске знају да се наплате. После тога све је познато, Лева је решетао мреже у дресу Дортмунда, касније је прешао у Бајерн. Страшно ми је драго због њега“, искрен је Поледица.
На питање да ли је у контакту са Робертом Левандовским који је протекле сезоне освојио све могуће титуле и трофеје с Бајерном, почев од Лиге шампиона преко Бундеслиге, до Купа и Суперкупа Немачке, некадашњи дефанзивац Легије, Војводине, Борца из Чачка, Смедерева искрено одговара:
„Не чујемо се, али га повремено поздравим преко наших заједничких пријатеља из периода када смо били саиграчи у Варшави. Изузетно ми је драго што је успео, мислим да је раније заслужио једно овакво признање, мада је најбитније да га је дочекао. Он је као мали са тих 17 година био дијамант, који није обрушен. Нашао си га, али да би га продао мораш прво да га обрадиш. Понаљам, нисам се изненадио што је направио велику каријеру, али ћу исто тако још једном бити искрен и признати да нисам могао да предвидим да ће бити најбољи на свету у ери Месија и Роналда, то има посебну тежину“, завршио је Поледица причу о гол-машини из Пољске Роберту Левандовском.