Ко је Кристијан Шмит, кандидат за Инцковог наследника?

Кристијан Шмит, вероватни наследник Валентина Инцка на месту високог представника у БиХ, бивши је министар, посланик Бундестага, особа која не упада у очи, „одани војник“ и коалициони партнер немачке канцеларе Ангеле Меркел и одличан познавалац прилика на Балкану.
Sputnik

Ово је укратко радна биографија Инцковог наследника, према речима Ненада Радичевића, спољнополитичког коментатора и дописника Јавног сервиса из Немачке.

Војник из сенке Ангеле Меркел

Валентин Инцко је крајем прошле године најавио да одлази са места високог представника, рекавши да се може очекивати јаче ангажовање међународне заједнице на сређивању стања у тој земљи, а да ће посебну улогу у томе имати Немачка. У медијима се врло брзо појавило име Кристијана Шмита као могућег кандидата за Инцковог наследника.

„Не може се рећи за Шмита да је једно од познатијих имена унутар Немачке, али није ни скроз непознат. Припада демохришћанском блоку, заправо сестринској странци ЦДУ у Баварској, Хришћанско-социјалној унији (ЦСУ). Од 1990. је члан Бундестага биран на директним изборима у Баварској и у том смислу може се рећи да ту има јаку бирачку базу, која га и доводи увек до посланичког места у немачком парламенту“, објашњава Ненад Радичевић.

Према речима нашег саговорника, Шмит је значајнију каријеру направио у време Ангеле Меркел, много пре него што је у њеном трећем мандату постао министар за пољопривреду.

Ко је Кристијан Шмит, кандидат за Инцковог наследника?

„Дуго је био парламентарац, па државни секретар за одбрану, тако да је у том смислу веома добро повезан у оквиру демохришћанских кругова. Очигледно је да је као средње рангирани политичар био погодан за Ангелу Меркел за неке мисије које су биле веома осетљиве, а које су између осталог биле и у БиХ“, наводи Радичевић. 

Шмитова пробна мисија у БиХ

Једна од таквих мисија била је, подсећа наш саговорник, и у периоду када је РС одбила да потпише ССП, 2016. године, због штете коју је тај споразум наносио пољопривреди тог региона, а у којој је Шмит интервенисао и у директном разговору са Милорадом Додиком тај проблем врло брзо решио.

„У том смислу је он врло добро упознат са регионом. Врло добро је упознат са дешавањима у Хрватској, али и у Србији. Иако није у последње три-четири године министар, као посланик у Бундестагу бави се спољнополитичким темама у Одбору за спољну политику и један је од малобројних посланика у Бундестагу који зна доста о Балкану, будући да се број оних који су специјализовани за Балкан драматично смањио у протеклом периоду“, напомиње наш саговорник.

Он такође истиче да се Шмитов избор за место високог председника у БиХ није десио напречац, већ се о томе воде разговори још од октобра прошле године.

Контакти са Америком, Хрватском...

„Ангела Меркел и круг њених најближих сарадника су о овоме разговарали од тренутака када је било јасно да ће Џо Бајден бити нови председник Америке, што указује на то да Берлин жели да има утицај на БиХ, коју савим сигурно види као потенцијално рањиво подручје, где би могло да дође до нестабилности“, запажа Радичевић.

Што се тиче Шмитових контаката са Америком, наш саговорник из Немачке каже да је у име Хришћанске социјалне уније био тај који је организовао контакте ЦДУ са Американцима, али и са другим државама, попут Велике Британије, Израела, Хрватске, што га чини врло добро упућеним у све односе, посебно у Хрватској.

„Не би се могло рећи да би његов избор био нешто што би било против америчких интереса. С друге стране, понајмање би се могло рећи оно што се појављивало по балканским медијима, да је његов избор неки уступак Немачке Русији“, констатује Радичевић.

Политика према РС ће остати иста

Кад је реч о стилу рада Кристијана Шмита, Радичевић каже да кандидат за Инцковог наследника није политичар који је груб у иступима, већ настоји да дипломатски реши несугласице, што, како истиче, не значи да ће бити благ. С друге стране, и из његовог става да Косово не може да буде друга Република Српска, може се назрети шта мисли о, како се у Немачкој сматра, превеликој самосталности РС. 

Професор др Стевица Деђански верује да долазак Шмита на место високог представника неће донети значајнију промену политике према БиХ. Једино чему можемо да се надамо, додаје он, јесте да неће бити лично острашћен као Валентин Инцко.

„Код Инцка се то претворило у то да прати политику западних сила, које желе да од БиХ направе унитарну државу, али је у то била и умешана његова лична нетрпељивост према српском народу и Милораду Додику. Доласком Шмита мислим да то неће бити толико битно, али промену западне политике не можемо да очекујемо“, сматра он.

Правник, адвокат, политичар...

У биографији Шмита стоји да је по занимању правник и адвокат. У време док је био државни парламентарни секретар у Министарству одбране, постао је препознатљив по свом заговарању НАТО чланства Хрватске. Од 2014. до 2018. био је савезни министар за пољопривреду.

Са Босном и Херцеговином има више веза, од којих је једна, сасвим сигурно, преко његових добрих односа са Хрватском и ЦСУ сестринском странком.

Треба поменути и Шмитов долазак у БиХ у новембру 2019. године, када је предводио делегацију послату од стране канцеларке Ангеле Меркел, у којој је био и бивши високи представник Кристијан Шварц Шилинг, који је и иницирао долазак делегације, а везано за покушај да се види како Немачка може помоћи БиХ око мигрантске кризе. Један од услова делегације за помоћ Немачке је било и размештање миграната широм БиХ. С обзиром да се то није догодило, делегација није долазила у поновне посете.

Коментар