Развојем Евроазијског економског савеза, Русија и Кина су почеле да продубљују сарадњу у областима увозно-извозне трговине и индустрије. С тим у вези, све више руских добара, међу којима је и чага, почиње да улази на кинеско тржиште, што су кинески потрошачи увелико поздравили.
Током последњих неколико година обим продаје те гљиве у Кину премашио је сто милиона јуана (преко 12.600 евра). На тај начин, може се рећи да је сибирска чага изазвала прави „бум“ међу кинеским потрошачима.
Лековита својства руског „блага“
У Русији брезину гљиву називају благом због њених лековитих својстава. Чага се користи у лековите и превентивне сврхе већ више од 500 година. Према истраживањима, још у периоду од XVI до XVII века чага се користила као народни лек на простору бивших совјетских република, Русији, Пољској, Јапану и другим земљама.
Мештани су припремали чај од чаге за превенцију рака, срчаних болести и дијабетеса. Чага се такође користила у лечењу туберкулозе, болести дигестивног тракта, аскаријазе и вирусних болести.
Ова гљива је такође главни лек за оне који раде или лове у шуми. Уколико особа има рану или ју је огребао медвед, чагу треба измрвити и ставити на рану, јер се на тај начин спречава размножавање бактерија, смањује упала и ублажава бол. Чага такође растерује комарце. У случају да ноћ проводите у шуми, само треба запалити чагу и комараца неће бити.
Она такође одлично може да утоли глад и надокнади физичку енергију. Многи људи који живе у сибирским шумама, живе дуго, јер редовно користе руску чагу.
Сибирска гљива бесмртности
Према речима председника одбора директора компаније „Сибирске природне дивље биљке“, који се већ више од 20 година бави истраживањем и прављењем производа од брезине гљиве, чага је по свом саставу слична кинеској храстовој сјајници (Ganoderma lucidum), која се сматра „гљивом бесмртности“. Стога руску чагу такође називају „сибирском гљивом бесмртности“.
Многи који болују од рака, дијабетеса и других озбиљних болести купују тоне ове гљиве, не жалећи велике суме новца, јер је она вреднија од кинеског пандана.
Сваки грам чаге садржи 35.000 активних супстанци, што је 55 пута више него код кинеске гљиве.
Треба напоменути и да због сурових услова раста, чага није могла вештачки да се узгаја у великим количинама, стога човек може да се ослони само на природне ресурсе. У просеку је за узгајање једног соја гљиве потребно пет година и 20.000 бреза, а да би гљива добила довољну количину лековитих својстава неопходно је 10 година. Чага паразитира на брезама, а Русија је земља бреза, зато је брезина гљива и постала право руско „благо“.
Чага подарила здравље руском нобеловцу, а он њој — славу
Роман „Одељење за рак“ познатог руског писца и нобеловца Александра Солжењицина објављен је 1968. године. Солжењицин је писао о свом оздрављењу од карцинома помоћу чаја од чаге. У њој је аутор, полазећи од сопственог искуства, написао невероватну причу о томе како у једном руском селу већ дуги низ година кувају посебан чај, који је по мирису и боји налик кафи.
У том селу нико не болује од карцинома или болести система за варење. Захваљујући тој књизи, за чагу су се заинтересовали лекари и патолози. Научници из САД, Јапана и других земаља су почели да истражују ову лековиту гљиву.
Руска чага изазвала „бум“ у свету
Пекиншка компанија за истраживање сибирске чаге постала је прва кинеска компанија која се бавила улагањем у производњу продуката од брезиних гљива. Према постојећим подацима, та компанија је 2015. године потписала споразум о стратешкој сарадњи са руском компанијом „Сибирске природне дивље биљке“, у оквиру којег су стране инвестирале у стварање Центра за истраживање науке и технологије „Чага“ и савремене производне базе у Иркутску на обали Бајкалског језера. Захваљујући томе, направљен је стопостотни екстракт чаге који се раствара у води, те стога она сада може да се користи не само као као пиће, већ и у облику помоћних лековитих адитива.
Последњих година је „бум“ потрошње брезине чаге захватио цео свет. У Европи лековиту гљиву називају супер-храном. Она постаје главна помоћна супстанца у многим додацима исхрани. У Јапану се прави чај у кесицама на бази праха од чаге и златног мунго пасуља. У Кореји се прах од чаге користи као један од главних састојака за припремање хлеба, колача и бомбона.
„У условима пандемије, људи су почели да посвећују више пажње очувању и јачању свог здравља. Чага поседује велики потенцијал у тој области. Стога ћемо у будућности правити и уводити више производа од сибирске брезине чаге“, рекао је председник одбора директора пекиншке компаније за истраживање сибирске чаге Јан Бо.